Za 34 godine života u Srbiji uspeo sam da savladam mnoge mehanizme odbrane i/ili eskapizma, šta je već bilo potrebno da bi se preživelo. Ipak, jedna od moći kojima nisam ovladao jeste odbrana od kvintesencijalne gluposti, sročene tako precizno da je zapravo teško razlučiti da li je glupost slučajna ili je namerno podjebavanje zdravog razuma.
Građanima Srbije se, na razne načine, već nedeljama saopštava da je Kosovo deo Srbije.
Građanima Srbije se, na razne načine, već nedeljama saopštava da je Kosovo deo Srbije.
Da li je tako agresivna komunikacija ove poruke rezultat interne nesigurnosti, odnosno osećaja da su građani Srbije zapravo već odustali od ove priče, da će prevaliti preko usta predaju već u trećoj rečenici nad flašom jeftinog vina u vreme slava koje dolaze? Da li je želja Vlade Srbije da prostom hipnotičkom repeticijom poruka učini da ona postane novo "Vjeruju", bez ulaska u tačnost tvrdnje? Ili nam šalju signal da je bdenje u toku i da zabrinute sede glave sede li sede li sede nad problemom, ne ustaju od stola, dok ne reše problem? Šta god da je razlog, besmislen je - ovakvim kampanjama se ne brani ništa izuzev ostataka savesti onih koji je sprovode.
Nikada u istoriji Srbije bilbord ili plakat nisu izazvali ustanak ili borbu, neće ni sada, ma koliko to bila "želja za laku noć" nekoliko moćnih ljudi Srbije.
Ipak, za ovu temu važniji je način na koji nam se saopštava poruka.
U prvom talasu imali smo nekoliko nacionalno i više mesno-zajedničkih prepoznatljivih lica, smrtno ozbiljnih, koji "ne pristaju ne nepravdu" i pozivaju da se "pokaže solidarnost". Ne znam šta bi bilo veće pokazivanje solidarnost - umesto da su novci potrošeni na snimanje i štampu te kampanje poslate ljudima koji na Kosovu žive.
Bilbordi, osim što ne izazivaju Ustanak (zapravo, izazivaju reakciju jedino u slučaju da je na njima nešto sa čime se agresivni deo Srba mnoooogo ne slaže), ne mogu ni da se jedu ni da se obuku, niti služe za probijanje iz enklave do Matice.
Izbor aktera - kvintesencijalan, barem kada o oglasnim kampanjama govorimo: jedan je bio zaštitno lice leka za prostatu, na kraju spota grlio nepristojno mlađu devojku od sebe, kaže legenda lepe ga Kinezi na etikete piva. Drugi je oglašavao jogurt sa niskim procentom masnoće. Trećeg se sećam iz reklama za pivo, četvrti je pratio ženu ne znajući da igra Bingo. Peti je takođe oglašavao pivo, to kume!
Ali, to i nije krucijalno - verujem da su akteri pristali čistih ruku i puna srca, veruju ljudi u "Ideju". Način na koji nam saopštavaju, tako namračeni pod belim reflektorom trebalo bi da inicira - šta? Svaka poruka bi trebalo da izazove akciju. Šta je željena akcija? Da pobijemo govna i gotova stvar? Ako to želiš da mi kažeš: say it loud, od mog poreza šenlučiš po bilbordu!
Nastavak komunikacije "na lokalu" predat je plakatima postavljenim u autobusima - "tiče se svih nas". Nespretno kreiran "krug" ruku koja se međusobno drže/pomažu/miluju/čine lanac/šta god/ zaokružio južnu srpsku pokrajinu, preko koje, kao i na svakoj mapi piše kome pripada - ali, ovde, umesto "Srbija" piše - "SRBI". Ne deluje kao da "nije stalo na format". Ne deluje ni kao "greška". Pre će biti iskrivljeno ogledalo, da građani ostatka Srbije poveruju kako tamo samo Srbi žive, a ne i cca. 2 miliona ljudi koji ni pravo glasa nisu dobili, kada se odlučivalo u "preambuli Ustava".
Konačno (nesreća nikada ne dolazi sama) sa bilborda nam se "obraćaju", redom: De Gol, Vašington, Vili Brant, Čerčil, Kenedi. Predstavnici "sila", pozivaju na "patriotizam", "ponos", "nepristajanje". Način na koji je rešeno - pomalo blesav: poruka se ne čita bez teškog usporenja saobraćaja a kladim se u ime domena ovog bloga da 50% prolaznika ne prepoznaje aktere. (Nisu još spoznali da je Kraljević Marko, nacionalni junak, poginuo boreći se rame uz rame sa Turcima, a protiv vlaškog vojvode Mirčeta, koji se borio za - SLOBODU.)
Odjednom, u napadu kosmopolitizma, prizivamo duge senke tuđih predaka da nam saopšte da je Kosovo Srbija? Ali, "kosmopolitizam kasno na Kosovo stiže" - samo Mrtve Duše, jer nam one ne mogu reći "Ne" - možemo na bilborde da stavimo. To je nama podrška iz Sveta, "prepoznavanje prava Srbije". Prosto mi čudno, nijedan Mrtvi Rus na bilbordu, čisto da osetimo podršku i čujemo poučak Majke što je ne tako davno pobila preko 20 miliona svog naroda, sa manje grča na licu nego kad votku ispijaju.
Da se ovakav bilbord pojavio na ulicama kojim hodaju potomci navedenih veličina, barem bih znao kome tako nemušto pokušavamo nešto da saopštimo. Bilo bi smešno, tragikomičnije od čuvenog serijala "Srbija na CNN-u", ali bih barem, kao i tada, mogao da prepoznam nemušti govor i nekakvo htenje.
Odjednom, u napadu kosmopolitizma, prizivamo duge senke tuđih predaka da nam saopšte da je Kosovo Srbija? Ali, "kosmopolitizam kasno na Kosovo stiže" - samo Mrtve Duše, jer nam one ne mogu reći "Ne" - možemo na bilborde da stavimo. To je nama podrška iz Sveta, "prepoznavanje prava Srbije". Prosto mi čudno, nijedan Mrtvi Rus na bilbordu, čisto da osetimo podršku i čujemo poučak Majke što je ne tako davno pobila preko 20 miliona svog naroda, sa manje grča na licu nego kad votku ispijaju.
Da se ovakav bilbord pojavio na ulicama kojim hodaju potomci navedenih veličina, barem bih znao kome tako nemušto pokušavamo nešto da saopštimo. Bilo bi smešno, tragikomičnije od čuvenog serijala "Srbija na CNN-u", ali bih barem, kao i tada, mogao da prepoznam nemušti govor i nekakvo htenje.
Ovako, prepoznajem da neko troši novce poreskih obveznika da nam saopšti nešto u šta više ni sam nije siguran šta znači, te samim tim ne zna ni koje reči da iskoristi a kamoli zbog čega je počeo rečenicu.
Kako bih voleo, barem na jedan dan, da se osetim ponovo ponosnim na domovinu.
Kako bih voleo, barem na jedan dan, da se osetim ponovo ponosnim na domovinu.
P.S. Autorima svih navedenih kampanja: toliko ste se potrudili da "raširite istinu po svetu" da je gotovo nemoguće pronaći nijedan od materijala koje ste "kreirali", izuzev na sajtovima koji su puni kritike ili koji su, uh, problema - na "zlim stranim jezicima".
