Ministar Trgovine juče izjavljuje da je Srbija izdvojila “sredstva sa kojim je moguće ostati u priči i zadržati aktivnost koja je započeta, ali ne i proširiti je i učiniti neki značajniji pomak” u projektu “brendiranja Srbije”. Kompletna vest dostupna je ovde >>
Nije potrebno mnogo da bi se prisetili: a) saveta za brendiranje Srbije; b) tendera vrednog 1.000.000EUR iz 2006. godine koji je, koliko se može izguglati „privukao 8 velikih svetskih kompanija); c) čuveni spot na CNN-u, rumunska crkva, muzika iz Kazahstana. Ne znam na koji od ovih delova je Ministar mislio, rekavši „ostati u priči i zadržati aktivnost”, ali zapravo ne želim toga ni da se prisećam, sve verujem – nešto smo naučili u međuvremenu.
Šta se, zapravo, smatra „brendom Srbija” i „brendiranjem Srbije”?
Za početak, prihvatimo ovo:
1. Brend je zbir asocijacija i ideja koje predstavljaju određeni proizvod ili kompaniju (u ovom slučaju) državu ili naciju, u percepciji kako direktnih korisnika (stanovnika), tako i šire javnosti (planete).
2. “Brending je aktivnost postavljanja neke ideje (robe ili usluge) na informacionu mrežu sveta.”
Veoma prosto, zapravo.
A šta je „ideja Srbije” na informacionoj mreži sveta?
Možete upisati i sami, ako želite.
Ili, samo razmislite. Ili, bacite pogled šta je sve publika Peščanik.net-a, pre nekoliko nedelja, definisala kao brend Srbije >>
Nije potrebno mnogo da bi se prisetili: a) saveta za brendiranje Srbije; b) tendera vrednog 1.000.000EUR iz 2006. godine koji je, koliko se može izguglati „privukao 8 velikih svetskih kompanija); c) čuveni spot na CNN-u, rumunska crkva, muzika iz Kazahstana. Ne znam na koji od ovih delova je Ministar mislio, rekavši „ostati u priči i zadržati aktivnost”, ali zapravo ne želim toga ni da se prisećam, sve verujem – nešto smo naučili u međuvremenu.
Šta se, zapravo, smatra „brendom Srbija” i „brendiranjem Srbije”?
Za početak, prihvatimo ovo:
1. Brend je zbir asocijacija i ideja koje predstavljaju određeni proizvod ili kompaniju (u ovom slučaju) državu ili naciju, u percepciji kako direktnih korisnika (stanovnika), tako i šire javnosti (planete).
2. “Brending je aktivnost postavljanja neke ideje (robe ili usluge) na informacionu mrežu sveta.”
Veoma prosto, zapravo.
A šta je „ideja Srbije” na informacionoj mreži sveta?
Možete upisati i sami, ako želite.
Ili, samo razmislite. Ili, bacite pogled šta je sve publika Peščanik.net-a, pre nekoliko nedelja, definisala kao brend Srbije >>
Sajmon Anholt je na sjajnom predavanju održanom u okviru BrandFair-a pre dve godine izrekao suštinsku rečenicu: „Prosečnom državljaninu Britanije se za ime Srbija vezuju dva pojma: rat i genocid. Kada budete uspeli da kreirate dve ideje jače od ove dve, a to – verujte mi – nisu maline, truba i spot na CNN-u, verujte mi da će se slika o Srbiji brzo promeniti”.
Siguran sam da milioni evra do sada namenjeni ili potrošeni, ne mogu stvoriti IDEJU jaču od rata. Ali, milion malih koraka može stvoriti promenu.
Imam predlog, zapravo.
Po današnjem kursu, novac izdvojen za „Brendiranje Srbije“ iznosi oko 540.000 EUR za celu 2009. godinu.
Za taj novac, može se učiniti – fantastično mnogo i bez korišćenja stručnjaka u čije znanje zaista nemam sumnji. Nije ti potreban stručnjak da ti kaže da dokle god ne čistiš ulice – grad smatraju prljavim. Da nije civilizacijski pišati u uglu glavnog gradskog Trga, ali da je još manje civilizacijski onemogućiti ljudima da to rade u toaletu – a sada ga nema! Da će ugledu zemlje pomoći ukoliko se uvede signalizacija na pismu koje stranci razumeju – ako im je ta signalizacija već namenjena. Da te podseti da bi generalno uvođenje toaleta, besplatnog bežičnog interneta i okupanih i obrijanih službenica na šalterima takođe dosta pomoglo u promeni percepcije cele nacije. Ne treba ti stručnjak da ti prsom pokaže na izgled Železničke stanice Beograd, sam vidiš. Ne treba ti genije da ti kaže kada se otvaraju vrata Muzeja, šta se u njima izlaže, kako se odnosi prema strancu kada uđe u taksi. Da niko za ozbiljno ne uzima pojedinačne rezultate sportista, to je njihov lični rad, uglavnom usavršavan na terenima van Srbije.... Šta će ti stručnjak da ti kaže da bi bilo dobro kada bi se ogradio od virtualnih zajednica koje navijaju za zločince, ubice, secikese.
No, tih 540.000 EUR je, podeljeno na 365 dana, oko 1470 EUR dnevno.
Kako se ne smatram stručnjakom, pristajem da za tu malu nadoknadu, svakog dana, u saradnji sa još 30 ljudi, koji će, korišćenjem ovog novca imati fascinantno pristojnu platu od cca. 1070 EUR mesečno. (država će nas, valjda, osloboditi poreza jer radimo za njenu dobrobit), za koje bismo, u 22 radna dana mesečno, a kada je potrebno i vikendima, radili na na raznim projektima, koji bi, potpisujem krvlju, limfom, znojem cele ekipe, promenili „zbir asocijacija i ideja“ koje čine brend Srbije. Nema velikih produkcionih troškova – mogli bi biti pokriveni razlikom između vrednosti plata i budžeta (ostaje oko 150.000 EUR, malo li je?)
Hajde da unesemo malo „živine u igru“, što bi rekli fudbaleri.
Cilj mi je, dakle, da okupim 30 ljudi koji su spremni da sebe predlože Ministru, sakupljam ideje koje nije nemoguće realizoavati a koje će promeniti percepciju Srbije. Imam direktan kontakt, lako ću izvesti da mu se ponuda nađe na stolu. Dajte ideju, zapljunite se :)
„Domovina se brani lepotom“, sećate se?
0 comments:
Post a Comment