"Ušće" se otvorilo.
Nadomak nekadašnjeg simbola snage naroda, sada simbola snage pojedinca.
Da svojevremeno nije bilo Bože Đelića na otvaranju "Delta City"-a, ovo otvaranje bi po broju "medijskih objava" svakako nadmašilo Miškovićev projekat, koji je, uzgred govoreći, otvaranjem "Ušća" dobio udarac ispod pleksusa. Od utorka DC zvrji gotovo neprijatno prazan. Što ga, uzgred budi rečeno, čini mnogo prijatnijim za kupovinu.
"Reakcije" su zapravo oprečnije nego u vreme otvaranja DC. Sa jedne strane rasterećenije od politike (o vlasniku Ušća se mnogo manje zna i govori nego o M.M.), ali sa druge preopterećeno ideološkom simbolikom (CK), "Ušće" je izazvalo neverovatan blogersko/novinarski buzz čiji delovi zaslužuju da budu preneti i ovde:
Borka Pavićević, "Danas":
"Zato što su šoping molovi pravi spomenici svih „oslobađanja“, pa i onih preventivnih. Zato što je šoping mol taj dobitak, posle svega. Zato što je šoping mol simbol pobede demokratije i liberalne ekonomije.
Zato što je uništavanje javnih površina „u ime“ šoping molova samo nastavak dalje devastacije mirnim sredstvima, korupcijom, tako se vrši povraćaj imovine u predsocijalističko stanje.
Šoping mol je naš obećani raj, zamena za sva neputovanja, za svaku zatvorenost, eto, može se putovati kroz šoping mol i videti, dodirnuti - i vrhunac, kupiti sva ta blaga zapadne potrošnje. Ali i proizvodnje, makar ona bila u Kini organizovana."
"Bojan Tončić & Dejan Kožul, "E-Novine"
Danas, nakon svih ovih „dešavanja naroda”, mogli bismo reći da se krug zatvorio još jednim „dešavanjem”. Otvaranje najvećeg šoping mola na Balkanu desilo se svega nekoliko dana nakon otvaranja prve SOS prodavnice na drugom kraju grada. Dok su se na kasi praznili novčanici, oko zgrade nekadašnjeg Centralnog komiteta, a sada Poslovnog centra „Ušće” i dalje provejava žamor duhova prošlosti odakle dopire: „Ustaše, ustaše!”, „Ubice, fašisti!”. Život, bolje reći borba za opstanak, pobedila je. A nije tako moralo da bude. Vraćajući se 20 godina unazad, svaka od prethodnih godina nije ništa drugo do veliki poraz jedne politike koja ni danas ne povlači svoje pipke.
Jelena Milić, Blog B92
Gimme a break sa ovom povikom na šoping molove po Beogradu. Borka Pavićević included. Iz konfornih gajbi u Beogradu, sa kreditima u omražnim zapadnim bankama, u doboroj garderobi ili iz Amerike i EU. Ako nemate o čemu trenutno da pišete, ako nemate inspiraciju, pauzirajte, nemojte da pišete. Bolje, nego da komično levičarsko kulturološki zanos ili nostalgiju za zavičajem nesretno iskaljujete na činjenici što je Beograd, grad sa više od milion stanovnika, dobio još jedna šoping mol.
(...)
Nije nikakav obećani raj, već uredno, organizovano mesto, gde možeš da se parkiraš, da odeš, kupuješ, sedneš, odmoriš, nastaviš. Mislim, tolka povika na parkirana kola kojekuda od kojih ne možeš hodati gradom, napisa žena eseje o tome, o baštama kafića na sve strane, potpisujem, i šta sad, kako da se šetam i kupujem, dok to sve moram da zaobiđem, il po bljuzgavici i čađi, kad mi zimi padne mrak na oči u 3 što mrak pada u 2 i što oću da crknem za malo svetlosti negde. Ma u stvari, u odnosu na gepeke, buvljak i ostalo šta sam prošla, jeste raj."
Svakako pročitati i komentare na sva tri teksta.
Danas na uglu Brankove i Pop-Lukine fotografišem ovo.
Nadomak nekadašnjeg simbola snage naroda, sada simbola snage pojedinca.
Da svojevremeno nije bilo Bože Đelića na otvaranju "Delta City"-a, ovo otvaranje bi po broju "medijskih objava" svakako nadmašilo Miškovićev projekat, koji je, uzgred govoreći, otvaranjem "Ušća" dobio udarac ispod pleksusa. Od utorka DC zvrji gotovo neprijatno prazan. Što ga, uzgred budi rečeno, čini mnogo prijatnijim za kupovinu.
"Reakcije" su zapravo oprečnije nego u vreme otvaranja DC. Sa jedne strane rasterećenije od politike (o vlasniku Ušća se mnogo manje zna i govori nego o M.M.), ali sa druge preopterećeno ideološkom simbolikom (CK), "Ušće" je izazvalo neverovatan blogersko/novinarski buzz čiji delovi zaslužuju da budu preneti i ovde:
Borka Pavićević, "Danas":
"Zato što su šoping molovi pravi spomenici svih „oslobađanja“, pa i onih preventivnih. Zato što je šoping mol taj dobitak, posle svega. Zato što je šoping mol simbol pobede demokratije i liberalne ekonomije.
Zato što je uništavanje javnih površina „u ime“ šoping molova samo nastavak dalje devastacije mirnim sredstvima, korupcijom, tako se vrši povraćaj imovine u predsocijalističko stanje.
Šoping mol je naš obećani raj, zamena za sva neputovanja, za svaku zatvorenost, eto, može se putovati kroz šoping mol i videti, dodirnuti - i vrhunac, kupiti sva ta blaga zapadne potrošnje. Ali i proizvodnje, makar ona bila u Kini organizovana."
"Bojan Tončić & Dejan Kožul, "E-Novine"
Danas, nakon svih ovih „dešavanja naroda”, mogli bismo reći da se krug zatvorio još jednim „dešavanjem”. Otvaranje najvećeg šoping mola na Balkanu desilo se svega nekoliko dana nakon otvaranja prve SOS prodavnice na drugom kraju grada. Dok su se na kasi praznili novčanici, oko zgrade nekadašnjeg Centralnog komiteta, a sada Poslovnog centra „Ušće” i dalje provejava žamor duhova prošlosti odakle dopire: „Ustaše, ustaše!”, „Ubice, fašisti!”. Život, bolje reći borba za opstanak, pobedila je. A nije tako moralo da bude. Vraćajući se 20 godina unazad, svaka od prethodnih godina nije ništa drugo do veliki poraz jedne politike koja ni danas ne povlači svoje pipke.
Jelena Milić, Blog B92
Gimme a break sa ovom povikom na šoping molove po Beogradu. Borka Pavićević included. Iz konfornih gajbi u Beogradu, sa kreditima u omražnim zapadnim bankama, u doboroj garderobi ili iz Amerike i EU. Ako nemate o čemu trenutno da pišete, ako nemate inspiraciju, pauzirajte, nemojte da pišete. Bolje, nego da komično levičarsko kulturološki zanos ili nostalgiju za zavičajem nesretno iskaljujete na činjenici što je Beograd, grad sa više od milion stanovnika, dobio još jedna šoping mol.
(...)
Nije nikakav obećani raj, već uredno, organizovano mesto, gde možeš da se parkiraš, da odeš, kupuješ, sedneš, odmoriš, nastaviš. Mislim, tolka povika na parkirana kola kojekuda od kojih ne možeš hodati gradom, napisa žena eseje o tome, o baštama kafića na sve strane, potpisujem, i šta sad, kako da se šetam i kupujem, dok to sve moram da zaobiđem, il po bljuzgavici i čađi, kad mi zimi padne mrak na oči u 3 što mrak pada u 2 i što oću da crknem za malo svetlosti negde. Ma u stvari, u odnosu na gepeke, buvljak i ostalo šta sam prošla, jeste raj."
Svakako pročitati i komentare na sva tri teksta.
Danas na uglu Brankove i Pop-Lukine fotografišem ovo.
.
Momci i devojke, takozvani "promoteri" (20-35 EUR na dan) - zarađuju hleb sa sedam kora noseći poput demonstranata natpise "Hoću!" i "Na Ušću".
Razna značenja su se tu susrela.
Kampanja "Hoću!" konačno dobija notu kojom je cela kampanja zapravo odisala – hoću da kupujem, hoću da trošim, hoću da nema krize, hoću da imam para, da vidim, čujem, pijem, jedem, obučem. Hoću da se barem na kratko osetim kao čovek, uskraćeno mi je mnogo toga.
Sama kampanja koja nastavlja medijski život ireverzibilno izvrćući značenje protesta i pobune, postavljajući pobunu kao metod komunikacije šoping centra simbol je još nečega: mnoge ideologije i stavovi slomiće se na 20% popusta. Suviše smo gladni, još uvek.
I ta promoterka će, gotovo sam siguran, taj zarađeni novac potrošiti u jednom od ne znam ni ja koliko lokala šoping centra "Ušće", jer joj se hoće. Zato što je "Ušće" nešto novo. Ima artikala koji se mogu kupiti i za te novce.
Ona, zapravo, nije na kraju ove priče, već na početku.
Jer, od nje zavisi uspeh ovog i sličnih trgovačkih projekata. Ukoliko nema potrošnje nema razloga za proizvodnjom, a bez proizvodnje nema... ničega.
Razna značenja su se tu susrela.
Kampanja "Hoću!" konačno dobija notu kojom je cela kampanja zapravo odisala – hoću da kupujem, hoću da trošim, hoću da nema krize, hoću da imam para, da vidim, čujem, pijem, jedem, obučem. Hoću da se barem na kratko osetim kao čovek, uskraćeno mi je mnogo toga.
Sama kampanja koja nastavlja medijski život ireverzibilno izvrćući značenje protesta i pobune, postavljajući pobunu kao metod komunikacije šoping centra simbol je još nečega: mnoge ideologije i stavovi slomiće se na 20% popusta. Suviše smo gladni, još uvek.
I ta promoterka će, gotovo sam siguran, taj zarađeni novac potrošiti u jednom od ne znam ni ja koliko lokala šoping centra "Ušće", jer joj se hoće. Zato što je "Ušće" nešto novo. Ima artikala koji se mogu kupiti i za te novce.
Ona, zapravo, nije na kraju ove priče, već na početku.
Jer, od nje zavisi uspeh ovog i sličnih trgovačkih projekata. Ukoliko nema potrošnje nema razloga za proizvodnjom, a bez proizvodnje nema... ničega.
0 comments:
Post a Comment