(Pred)uskršnja brandophobia predstavlja: brend od poverenja u Srba, 2009.

"Građani Srbije najviše poverenja imaju u Crkvu, koja dosledno ima rejting nešto iznad 50 odsto. Ova institucija je najbolji položaj u javnom mnjenju imala od decembra 2003. do januara 2005, kada joj se priklanjalo više od 60 odsto građana."

Šta i kako komuniciraju visoki i niski predstavnici organizacije u koju moji sugrađani imaju najviše poverenja?

O ženama:

“Kada crkva kaže da žena treba da se boji muža, to znači da ona treba da bude u stalnom trepetu da ne povredi ljubav prema njemu”.
(Akademsko sebeukidanje - Vreme, 21. oktobra 2004, vladika jegarski Porfirije.)

“Veliki pesnici među ženama mogu se na prste izbrojati, i to uzimajući u obzir čitavu ljudsku istoriju“. (Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica, Svetigora, Cetinje, 2000.)

“Mesto žene u svetu za poslednjih dve hiljade godina nije se nimalo izmenilo. Sve ono čemu uči Sveto pismo, čemu uči Crkva, i dalje je životno i aktuelno, i mesto žene u svetu ostaje neizmenjeno...” ("Pravoslavna žena u savremenom svetu", časopis "Istina", izdanje Pravoslavne eparhije dalmatinske.)

“Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

O ženama i ratu:

“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“. (Patrijarh Pavle, u Božićnoj poslanici, 1995.)

O odnosu Crkve i države:

“Svi oni koji se protive verskoj dogmi, kao temelju moralnog vaspitanja, predstavljaju sledbenike satane“. (Saopštenje Informativne službe SPC od 24. novembra 2000, povodom protivljenja uvođenju veronauke u državne škole.)

“Crkvu odvojiti od škole isto je kao majku odvojiti od deteta...“ (izjava Kancelarije za veronauku pri Patrijaršiji, Politika, 2. decembar 2002.)

O "drugima":

“Feministkinje su za ubijanje nerođene dece. Na sreću, one nemaju nikakve veze sa bićem srpskog naroda“. (Vasilije Kačavenda, vladika zvorničko-tuzlanski, 1993.)

“Čovek koji ne slavi krsnu slavu, manje je čovek“. (otac Raša, Niška eparhija.)

“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, 1998, prema pisanju lista Vreme.)

“Ima ljudi s neprijatnim znojem, šta da radite, jadni muslimani pošto jedu loj”. (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija 7. aprila 2004.)

“Albanci, Muslimani i Romi, sa višom stopom rađanja, odstupaju od racionalne, humane reprodukcije, što ugrožava prava drugih naroda. To je sveopšta zavera protiv srpskog naroda i žene tih naroda rađaju iz separatističkih, fundamentalističkih razloga i zato bi Srpkinje trebalo da rađaju iz patriotskih i moralnih razloga: treba mobilisati volju za rađanje”.
(Grigorije, vladika zahumsko-hercegovački, Pravoslavlje, 2005.)

“Postoji planetarna jevrejska zavera protiv hrišćanskog pravoslavlja, posebno protiv srpskog naroda i Rusije“ (list Logos, studentsko glasilo Bogoslovskog fakulteta, 1994.)

O staništu cca. 250.000 beograđana:

“Novi Beograd, najveći satanski eksperiment, vrhunac komunističkog egzibicionizma... sam po sebi nesreća, duhovni gulag, duhovni Goli otok, grad novog: novi blokovi, nova „svetilišta“, nove škole, nova obdaništa, nove prodavnice, nov studentski grad, nova hala sportova, nov auto-put - za novu decu, za nove studente, za nove ljude. Grad u pustinji, grad bez crkvi, grad bez rodbine, grad bez istorije, grad obezboženih, grad nekrštenih, grad rasrbljenih, grad mrtvih duša, grad budućih arijevaca, grad gde je do vrhunca dovedeno zlo“. (Pravoslavlje, 1. februar 2001.)

O rok muzici:

“Rok kultura je krajnje zabrinjavajuća, duhovno odvratna i uvredljiva pojava za svakog makar malo pobožnog čoveka, a tim pre je neprihvatljiva za Hrišćanina... Čak i najmanje zabavljanje pravoslavnog Hrišćanina rok-kulturom jeste izdavanje svoje vere, javno vređanje svog Gospoda, udaljavanje od Njega, opštenje sa duhovima tame, igranje sa satanom“. (Arhimandrit Lazar Vitanijski, iz knjige “Pokajanje - put u život večni“.)


Šta smo naučili danas?
Ukoliko i Vi želite bolju poziciju i viši stepen omiljenosti Vašeg brenda, komunicirajte na gore navedene teme koristeći neku od gore navedenih istina ili, još bolje, nadgradite komunikacijsku strategiju novim porukama: govorite iskreno, nepatvoreno, bez razmišljanja; vređajte do mile volje i ne iznosite nijedan jedini argument.
Da, obucite se u crno i ako je moguće nemojte se brijati neko vreme. Delovaćete verodostojnije.

Uspeh na našem tržištu vam je zagarantovan!