brandophobia

"Ključni" stav

2010-08-26T17:09:00.007+02:00

I

II

(Nataša u TV spotu za mineralnu vodu "Rosa", avgust 2010.)

III

Sada tebi ja ne verujem, kao ni oglašivaču koji ne obraća pažnju na izjave lica koja su nosioci njegove kampanje.

Imlekova bomba probudila je Brandophobiu...

2009-09-11T21:33:00.003+02:00

Za: dir. marketinga i/ili dir. brend komunikacija kompanije IMLEK

Nekad poštovani,

nakon perioda iskrenog divljenja razvojem portfolia IMLEKovih proizvoda, poneku šaljivu, poneke neubedljive, ali više-manje pristojne this-is-like-Danone-this-is-your-benefit oglase i TV spotove, iskreno sam iznenađen novom kampanjom za Jogood.

Koncept: Jogurt koji daje energiju? Zanimljivo, ali neubedljivo. Nikada jogurt neće imati energije kao energy drink, nikada Red Bull neće imati probiotska svojstva. Zamislite žvaku koja služi kao sredstvo za odstranjivanje fleka sa odeće ili tepih koji ide na bezolovni benzin. Nepotrebno. Već je previše all-in-one proizvoda koji pomažu: lepotu, zdravlje, probavu, ostipaciju kože, regenerišu sive ćelije, popravljaju spermogram, svlače komšinicu, leče pušačku nogu i pomažu rast kose – istovremeno. Autori Funky Business-a lepo su primetili: došlo je vreme kada ljudi žele ekspertski rad u okviru jedne kategorije, ne full-service usluge i proizvode. Svako je u nečemu najbolji, niko ne može biti najbolji u svemu.

Komunikacijska ideja: nisam znao da bomba može imati pozitivne konotacije. Kao ni katastrofa.

Šta kažete za:

"Probajte vitaminski Holokaust?"

"Novo! Pokolj ugljenim hidratima!"

"Samo iz Imleka: jagoda i jabuka – krvava bajka!"

Je'l vam to ok?

Shvatam ja "energetsku bombu", ali da je ona bačena na, odnosno - u nekoga, možda bi imalo smisla, da vidimo šta taj energetski blast radi telu. Ovako, bacate bombu na čitav kvart, ne znam šta su vam stanovnici Varoš-kapije skrivili. Ne bacam ja kletvu na vaše zaposlene i bord direktora, nemojte vi bombe na moj grad.

Izvedba: dostojno priučenog 3D animatora, ako je ono uopšte 3D ili je neko peglao u Photoshopu senke do iznemoglosti, što je rezultiralo da sam "splash" izgleda poput Pajton animacija Terija Gilijama – što je pravac dostojan poštovanja kada se priča o Pajtonovcima, ali ne i kada se prodaje jogurt s' voćem. Ovako – pošto je karabudževina od "splasha" likovno potpuno neprimerena fotografiji na koju je lepljen – ovo nije ni za prelaznu ocenu.

Da ne duljim. Two thumbs down, Jogood mi neće ni dinar iz novčanika izvući – a razmisliću i o ostatku "portfolia". Dukat i Subotička mlekara su mi takođe srcu dragi.

Nekada vaša,

Brandophobia

Potrošač nije idiot, on(a) je Vaša žena.*

2009-06-16T22:37:00.005+02:00

Ukoliko zaflekate pantalone ili majicu, kroz vrata će, poput utvare, pravo u Vašu dnevnu sobu zakoračiti nepoznata žena u ružičastoj majici sa cca. litrom Vanisha u rukama, spremna da tu silnu hemiju saspe u Vaše krilo ili da će Vas najpre svući, da bi onda onako u gaćama gledali kako hemija deluje...

Sladoled je pun smehavca ili nekog drugog sintetičko-bojnog otrova – jer ćete od prvog zalogaja sladoleda početi nekontrolisano da se smejete, te će Vamse učiniti da je svet postao bolji, što je mehanizam kojem smo možda mogli da verujemo pre cca. 50-ak godina, u vreme početaka ovakvih oglasnih formi... Ali, nisu oni najgori: savremena muzika je izgleda toliko loša da je Frikom rešio da nas časti još jednom, podjednako lošom pesmicom, samo-prozvanom "Frikom hit". Za one koji ne znaju – pesma može postati hitom tokom određenog vremena emitovanja, te kad ljudi počnu da zvižduću i mole muzičke urednike da im "pusti pesmu", možemo pričati o stvarnim hitovima....

Devojke zaglavljuju liftove da bi jedna drugoj objasnile kako "radi farba" za kosu... Žene više ne mogu da se samo-razlikuju od mašina za pranje veša... Ako uzmete zalogaj supe, počete da plešete, istina malo manje histerično nego oni što su plesali tango nakon konzumacije keksa pre nekoliko meseci... Zbunjene manekenke iz inostranstva šetaju ulicama opustelim od krize, dok ih prati cvetni trag koji, eto čuda, okružuje i bankomat, što je idealna ilustracija rečenice "Provereno pouzdan partner"... Kada otvorite sok, on će vas onako sočno ulepiti od glave do pete, što bi verovatno trebalo da me inspiriše da probam najnoviji sapun za re-hidrataciju kože, popucale kao da svi radimo čitav letnji dan na građevini i brišemo znoj staklenom vunom... Konačno, gutljaj Coca Cole dovešće do malog napada epilepsije, koji je pak toliko osvežavajući da je ta epilepsijica gotovo simpatična i svakako vas inspiriše da si kupite jednu.

Da ne duljim: protiv besmislenih oglasnih formi koje ignorišu inteligenciju, valja se boriti ignorisanjem u fazi kupovine - jer svakom kupovinom proizvoda ili usluga koje se ovako oglašavaju zapravo dajete podstrek marketing direktoru kompanije XZY da naredna komunikacija bude još iritantnija.

Besmisleno je i pisanje o glupim spotovima.

Zato se time više neću ni baviti.

Prestajem.

Prestajem i da kupujem.

Za početak, idem do kuhinje, da si napravim ledeni čaj: 6 kesica najjeftinijeg "od šumskog voća", 2 kesice "narodnog", kriška i po limuna, tri kašike meda, sve to na 2L vode, bude kao midsummers night dream, ništa emulgatori, E471-ovo, E-vidi-sad-ono, ništa Antonio i njegova žena čiji krik, nakon konzumacije, podseća na efekte iz Poltergajsta. Not my cup of tea.

Over'n'Out.

(* Dejvid Ogilvi)

Check Your Head...

2009-06-01T23:36:00.007+02:00

"Sramota me reklame za "Hed" zbog majke

Novak Đoković je izjavio da ga je sramota od majke zbog reklame koju je snimio za reket "Hed". Naš as je izjavio da je njegova majka odobrila reklamu i da joj je bila interesantna, ali joj je jedna stvar smetala. "Kada je saznala za reklamu nasmejala se i rekla da je sjajna. Bila joj je simpatična ideja i šale koje smo napravili, ali joj je scena sa "bradavicama" baš zasmetala. Bilo je malo neukusno što sam to uradio", rekao je Novak. Đoković je rekao da će i u budućnosti verovatno nastaviti da snima reklame, ali da se tako nešto više neće ponoviti. "Da li ću uraditi nešto slično i u nastavku karijere? Ne verujem. Znam da ću i dalje snimati reklame, ali se scena sa bradavicama više nikada neće ponoviti" rekao je naš as."

izvor - Borba

Druže Tito, mi ti se peremo...

2009-05-26T19:34:00.003+02:00

"Zrenjaninski proizvođač kozmetike Luksol saopštio je juče da je ponovo počeo da proizvodi sapun od prirodnih sastojaka „maršal“, koji je tokom prošlog veka koristio Josip Broz Tito.

Sapun „Maršal“ bi tokom narednih dana trebalo da počne da se prodaje u Srbiji po ceni od 500 dinara po komadu (hrvatski mediji izveštavaju - oko 38 kuna, prim. B.) Do sada je proizvedeno oko 500 sapuna, a u Luksolu kažu da se još ne zna kolika će biti godišnja proizvodnja tog sapuna jer se vode razgovori o izvozu na tržište SFRJ. Direktorka razvoja Luksola Branka Mihajlović kazala je novinarima da se za proizvodnju sapuna „maršal“ koriste samo prirodne sirovine. „Ovaj proizvod izdvaja se posebnom mirisnom notom, a kao sirovine koriste se limun, sandalovina, ulje kleke i brojne druge sirovine među kojima je i bagremov med“, rekla je ona.

Iz Luksola kažu da će samo pakovanje biti nešto modernije, ali da je recept potpuno identičan i da se koristi čak i originalni kalup."

... ili kako sam ponovo počeo da se smejem i zavoleo "Borbu"

2009-05-24T14:38:00.005+02:00

Nekada poznat po serijalu "Nikad izvini", koji prvenstveno zbog kanala na kojem je emitovan nikada nije ozbiljno shvaćen, Srđan Češić već nedeljama objavljuje na stranicama "Borbe" novi serijal, pod naslovom "Iz nepoznatih razloga".

Drugačijeg pristupa od Coraxa (Danas), vidno otvoreniji (iskreniji? politički nekorektniji?) od Marka Somborca (Blic), eonima ispred mlako-subverzivnih "karikatura" sa stranica "Politike", Češić je nadgradio sopstveni stil, kreirajući burleske koje, zapravo, nisu smešne jer čine našu svakodnevicu, čiju vivisekciju vrši zabrinjavajućom preciznošću (kao što to čini kompletna novina)

Gotovo nesvesno, prvi put posle mnogo godina, shvatam da kupujem jedan dnevni list da bih (se) pogledao u iskreno ogledalo.

Serijal "Iz nepoznatih razloga" se iz trenutno nepoznatih razloga ne objavljuje redovno na samom sajtu "Borbe" ali – ko traži – pronalazi.
Ili ponovo kupuje novine.
I zaista razume pročitano.

"Iz nepoznatih razloga" Video 1 Video 2

Tjedan borbe za "nedelju pametnih slogana"

2009-05-09T12:57:00.004+02:00

Subject: "Vaša IDEA, naš slogan"
Reply to all

Brandophobia to marketing@idea.rs
show details 12:49 PM (2 minutes ago)

Poštovani,

fasciniram sam vašim izborom novog "slogana"!
Verovatno nije bilo lako među "70.000 predloga" pronaći pravopisno lošiji i komunikacijski neutralniji, svaka čast!

Ja obično mislim NA nekoga ili O nečemu.
Preciznije - mislim NA osobu i mislim O stvari (predmetu, neživoj materiji).
Teško mislim O nekome, ponekad mislim NA to.

Tačno - u pravopisu nisam pronašao da je ovo pogrešno (mada, ni da je tačno).
Ali, rogobatno je i zbunjujuće!

O korišćenju velikog slova "V" na "Vama" takodje ne znam šta da mislim: to bi, kao, trebalo da bude nešto "lično", toplo, da pojedinac u okviru ciljne grupe oseti emociju, krenuli smo ka "emocionalnom brendingu"?

Wow.

Ili je poruka da je Idea puna "misli o nama", sveobuhvatno bice, kosmički Um, Sve.

Da ne duljim:
Kako ne mislite na mene, već o nekakvim stvarima (ma Vi to ciljate moj novčanik, lole jedne!), ja ne više ne bih ulazio kod vas.

Ako mislite da mi je teško da se odlučim za susedno (uzgred, često jeftinije) prodajno mesto samo zbog toga što me slogan direktno vređa, verujte mi, nije teško. Ako na to dodam i neverovatan stepen zagušljivosti, tj. odsustva kiseonika u vašoj novoj prodavnici u SC "Ušće", tek mi onda nije teško, ih!

Mesečni izdaci našeg malog domaćinstva za hranu, household proizvode i slične stvari dostupne u vašem prodajnom lancu iznose oko 500 EUR. Godišnje, dakle, oko 6000 EUR. Nije mnogo, ali je naše. I sada će ti novci biti potrošeni na drugom mestu.
Kada na to dodate i tih 500.000 dinara koje ste podelili autorima genijalnog slogana, nije mala šteta koju ste napravili, za početak.

"Mislite o tome".

Svako dobro,
Pozdrav!

Oglašavanje u doba krize: kako nastaju i nestaju ideje

2009-05-07T17:35:00.003+02:00

Upozorenje: zaposleni u oglasnim (ili marketinškim, zavisi od orijentacije) agencijama ovom tekstu bi trebalo da priđu sa čašom jačeg alkohola ili tablom bensedina u ruci.

. . .

From: klijent
To: agencija

Subject: Revizija modifikovane promene izmenjenog radnog koncepta nacrta kampanje – HITNO!!!

„Drage kolege,

hvala vam na revidiranim predlozima za kampanju.

Imali smo na početku rada zaista fenomenalne predloge, veoma kreativne, dokazali ste još jedanput da smo bili u pravu kada smo insistirali da vi možete bolje! Možda je prethodni sastanak bio pomalo i mučan, naročito u delu u kojem sam pokušao da vas inspirišem, što je dovelo do toga da je (meni lično inače veoma draga) dizajnerka na licu mesta dala otkaz, ali - videćete, vredelo je!

Zajedničkim naporom smo svakako prevalili dugačak put od inicijalnog koncepta imidž kampanje koja komunicira ekološki aspekt našeg poslovanja do prodajnog oglasa koji ima za cilj da inspiriše, informiše i pozove na akciju (kupovinu) naše sadašnje, bivše i potencijalne kupce – adekvatnim predstavljanjem celokupne palete naših proizvoda u svim formatima a po sniženoj ceni – jer prodaja sada mora porasti a znate da redukujemo sve budžete, pa i onaj za marketing.

Činjenica je da smo za početak planirali veliku bilbord kampanju koja će, zbog toga što redukujemo sve budžete, pa i onaj za marketing, sada morati da bude adaptirana na 1/8 strane u dnevnim novinama ali i internet banere. Bilo bi sjajno, ukoliko je moguće, da u internet banere, čija veličina ne sme prelaziti 25kb takođe ubacite i zvučne efekte, 12 sekundi materijala iz našeg video spota koji se emituje u Bugarskoj (ostavljamo vam kopiju DVD formata na vašem FTP serveru). Važno je da baner bude jasan, kreativan i upečatljiv. Bilo bi takođe sjajno ukoliko je moguće, da u okviru banera ubacimo i neki kreativni tekst, poput „Više od soka“ koji će našoj target grupi jasno staviti na znanje da naš proizvod nije samo vrhunskog kvaliteta, već da pruža i izvesnu količinu materijalne sigurnosti, jer je po sniženoj ceni, te da se veoma razlikuje od naših konkurenata. Zamolio bih vaše kopi-rajtere da razmisle o blagoj modifikaciji rečenice u smislu da malo potkačimo konkurenciju :) To ne sme biti otvoreno prozivanje konkurencije, ali bi blago trebalo da komunicira antikampanju za njihove proizvode. Na primer: „Više od drugog soka“, ne znam, samo želim da inspirišem vaš sjajni kreativni sektor. Da, ta rečenica bi trebalo da bude što kraća, da bi se lakše pamtila. I naravno, najupečatljivija.

Ono što je dobra vest je da će uskoro početi i promocije na mestu prodaje. Za sada ne znam da li ćemo komunicirati sjajnu cenu (koju čekam da mi potvrde) i na kojim prodajnim mestima ćemo imati promocije bez promoterki (self-runing), a na kojima će promoterke biti prisutne, kao još uvek čekam potvrdu vrste pakovanja koju ćemo komunicirati (u briku ili u flašici), ali bih vas molio za predlog slogana, osnovne visuale i draft raspisan koncept, to mi je hitno potrebno jer večeras imam sastanak sa distributerom sa kojim smo tek počeli da radimo. Još uvek ne znam obim materijala koji će se producirati (formati plakata, štandova, poklona i šelf-tokera) i njegov tiraž, ali vas molim da pošaljete cene štampe i bukirate termin u štampariji. I insistirajte na što nižim cenama, znate da redukujemo sve budžete, pa i onaj za marketing. Ako je potrebno, smanjite i broj boja u printu, možda nije potrebno raditi ful kolor štampu. Smislite nešto simbolično, jednostavno a kreativno.

Kad smo kod toga, potreban mi je i poklon za distributera. Poklon bi trebalo da deluje skupo, ali nemam budžet veći od 50 EUR, znate da redukujemo sve budžete, pa i ovaj za marketing. Nadam se da nešto možete smisliti. Poklon bi trebalo da bude u specijalnoj kutiji sa posvetom našeg direktora, šaljem u prilogu njegov faksimil.

Ukratko, ovo su sve informacije. Verujem da zajedničkim radom, a u skladu sa ovim informacijama i onima koje ću vam poslati do sutra uveče, možemo završiti koncept u do danas poslepodne. Iako je ovo zajednička akcija, ja vas neću sputavati, neću, naime biti dostupan od danas poslepodne do nedelje. Vreme je kratko, znam, ali znate da redukujemo sve budžete, pa i onaj za marketing.

Za sve dodatne informacije stojim vam na raspolaganju.
Ujedno, za kraj – moguće je da će doći do dodatnog smanjenja budžeta, pa i onog za marketing, ali to, siguran sam, neće uticati na vašu kreativnost, nije sve u parama, zar ne? :)

Srdačno vaš,
The Klijent"

Nije smešno.

Without Advertising...

2009-05-03T17:44:00.006+02:00

Ispeci, pa reci:
www.withoutadvertising.com

(Pred)uskršnja brandophobia - knjiga druga: s' one strane tuge...

2009-04-14T23:38:00.004+02:00

I kada nakon čitanja prethodnog posta pregazite reku, vidite sliku u ogledalu:

"Na prezervatima sa likom Benedikta XVI piše i „Ja sam rekao NE“

Izjava pape Benedikta XVI da kondomi pogoršavaju AIDS epidemiju dobila je ogroman publicitet. Naime, tokom svoje afričke turneje, on je izjavio: „AIDS tragedija ne može biti rešena distribucijom kondoma, koji samo povećavaju problem“.

Njegove reči izazvale su lavinu burnih reakcija u medijima celog sveta, a nespretnu izjavu osudile su i vlade Francuske, Nemačke i Belgije, kao i veliki broj organizacija koje pomažu obolelima od side i rade programe prevencije protiv ove opake bolesti. Međutim, najneobičnija i verovatno najekstremnija bila je reakcija Internacionalne koalicije za žensko zdravlje. Kao odgovor na papinu izjavu, ova organizacija prodaje kondome sa slikom pape Benedikta XVI, na kojima je i prigodan propratni tekst: „Ja sam rekao NE!“

Aktivisti kažu da ovi prezervativi idu kao alva, te da ih ljudi kupuju kako u znak protesta, tako i kao specifičan, vickasti suvenir."

(www.borba.rs - 14.04.2009)

(Pred)uskršnja brandophobia predstavlja: brend od poverenja u Srba, 2009.

2009-04-11T23:14:00.002+02:00

"Građani Srbije najviše poverenja imaju u Crkvu, koja dosledno ima rejting nešto iznad 50 odsto. Ova institucija je najbolji položaj u javnom mnjenju imala od decembra 2003. do januara 2005, kada joj se priklanjalo više od 60 odsto građana."

Šta i kako komuniciraju visoki i niski predstavnici organizacije u koju moji sugrađani imaju najviše poverenja?

O ženama:

“Kada crkva kaže da žena treba da se boji muža, to znači da ona treba da bude u stalnom trepetu da ne povredi ljubav prema njemu”.
(Akademsko sebeukidanje - Vreme, 21. oktobra 2004, vladika jegarski Porfirije.)

“Veliki pesnici među ženama mogu se na prste izbrojati, i to uzimajući u obzir čitavu ljudsku istoriju“. (Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica, Svetigora, Cetinje, 2000.)

“Mesto žene u svetu za poslednjih dve hiljade godina nije se nimalo izmenilo. Sve ono čemu uči Sveto pismo, čemu uči Crkva, i dalje je životno i aktuelno, i mesto žene u svetu ostaje neizmenjeno...” ("Pravoslavna žena u savremenom svetu", časopis "Istina", izdanje Pravoslavne eparhije dalmatinske.)

“Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

O ženama i ratu:

“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“. (Patrijarh Pavle, u Božićnoj poslanici, 1995.)

O odnosu Crkve i države:

“Svi oni koji se protive verskoj dogmi, kao temelju moralnog vaspitanja, predstavljaju sledbenike satane“. (Saopštenje Informativne službe SPC od 24. novembra 2000, povodom protivljenja uvođenju veronauke u državne škole.)

“Crkvu odvojiti od škole isto je kao majku odvojiti od deteta...“ (izjava Kancelarije za veronauku pri Patrijaršiji, Politika, 2. decembar 2002.)

O "drugima":

“Feministkinje su za ubijanje nerođene dece. Na sreću, one nemaju nikakve veze sa bićem srpskog naroda“. (Vasilije Kačavenda, vladika zvorničko-tuzlanski, 1993.)

“Čovek koji ne slavi krsnu slavu, manje je čovek“. (otac Raša, Niška eparhija.)

“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, 1998, prema pisanju lista Vreme.)

“Ima ljudi s neprijatnim znojem, šta da radite, jadni muslimani pošto jedu loj”. (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija 7. aprila 2004.)

“Albanci, Muslimani i Romi, sa višom stopom rađanja, odstupaju od racionalne, humane reprodukcije, što ugrožava prava drugih naroda. To je sveopšta zavera protiv srpskog naroda i žene tih naroda rađaju iz separatističkih, fundamentalističkih razloga i zato bi Srpkinje trebalo da rađaju iz patriotskih i moralnih razloga: treba mobilisati volju za rađanje”.
(Grigorije, vladika zahumsko-hercegovački, Pravoslavlje, 2005.)

“Postoji planetarna jevrejska zavera protiv hrišćanskog pravoslavlja, posebno protiv srpskog naroda i Rusije“ (list Logos, studentsko glasilo Bogoslovskog fakulteta, 1994.)

O staništu cca. 250.000 beograđana:

“Novi Beograd, najveći satanski eksperiment, vrhunac komunističkog egzibicionizma... sam po sebi nesreća, duhovni gulag, duhovni Goli otok, grad novog: novi blokovi, nova „svetilišta“, nove škole, nova obdaništa, nove prodavnice, nov studentski grad, nova hala sportova, nov auto-put - za novu decu, za nove studente, za nove ljude. Grad u pustinji, grad bez crkvi, grad bez rodbine, grad bez istorije, grad obezboženih, grad nekrštenih, grad rasrbljenih, grad mrtvih duša, grad budućih arijevaca, grad gde je do vrhunca dovedeno zlo“. (Pravoslavlje, 1. februar 2001.)

O rok muzici:

“Rok kultura je krajnje zabrinjavajuća, duhovno odvratna i uvredljiva pojava za svakog makar malo pobožnog čoveka, a tim pre je neprihvatljiva za Hrišćanina... Čak i najmanje zabavljanje pravoslavnog Hrišćanina rok-kulturom jeste izdavanje svoje vere, javno vređanje svog Gospoda, udaljavanje od Njega, opštenje sa duhovima tame, igranje sa satanom“. (Arhimandrit Lazar Vitanijski, iz knjige “Pokajanje - put u život večni“.)

Šta smo naučili danas?
Ukoliko i Vi želite bolju poziciju i viši stepen omiljenosti Vašeg brenda, komunicirajte na gore navedene teme koristeći neku od gore navedenih istina ili, još bolje, nadgradite komunikacijsku strategiju novim porukama: govorite iskreno, nepatvoreno, bez razmišljanja; vređajte do mile volje i ne iznosite nijedan jedini argument.
Da, obucite se u crno i ako je moguće nemojte se brijati neko vreme. Delovaćete verodostojnije.

Uspeh na našem tržištu vam je zagarantovan!

Hoću-neću

2009-04-04T20:23:00.005+02:00

"Ušće" se otvorilo.
Nadomak nekadašnjeg simbola snage naroda, sada simbola snage pojedinca.

Da svojevremeno nije bilo Bože Đelića na otvaranju "Delta City"-a, ovo otvaranje bi po broju "medijskih objava" svakako nadmašilo Miškovićev projekat, koji je, uzgred govoreći, otvaranjem "Ušća" dobio udarac ispod pleksusa. Od utorka DC zvrji gotovo neprijatno prazan. Što ga, uzgred budi rečeno, čini mnogo prijatnijim za kupovinu.

"Reakcije" su zapravo oprečnije nego u vreme otvaranja DC. Sa jedne strane rasterećenije od politike (o vlasniku Ušća se mnogo manje zna i govori nego o M.M.), ali sa druge preopterećeno ideološkom simbolikom (CK), "Ušće" je izazvalo neverovatan blogersko/novinarski buzz čiji delovi zaslužuju da budu preneti i ovde:

Borka Pavićević, "Danas":
"Zato što su šoping molovi pravi spomenici svih „oslobađanja“, pa i onih preventivnih. Zato što je šoping mol taj dobitak, posle svega. Zato što je šoping mol simbol pobede demokratije i liberalne ekonomije.
Zato što je uništavanje javnih površina „u ime“ šoping molova samo nastavak dalje devastacije mirnim sredstvima, korupcijom, tako se vrši povraćaj imovine u predsocijalističko stanje.
Šoping mol je naš obećani raj, zamena za sva neputovanja, za svaku zatvorenost, eto, može se putovati kroz šoping mol i videti, dodirnuti - i vrhunac, kupiti sva ta blaga zapadne potrošnje. Ali i proizvodnje, makar ona bila u Kini organizovana."

"Bojan Tončić & Dejan Kožul, "E-Novine"
Danas, nakon svih ovih „dešavanja naroda”, mogli bismo reći da se krug zatvorio još jednim „dešavanjem”. Otvaranje najvećeg šoping mola na Balkanu desilo se svega nekoliko dana nakon otvaranja prve SOS prodavnice na drugom kraju grada. Dok su se na kasi praznili novčanici, oko zgrade nekadašnjeg Centralnog komiteta, a sada Poslovnog centra „Ušće” i dalje provejava žamor duhova prošlosti odakle dopire: „Ustaše, ustaše!”, „Ubice, fašisti!”. Život, bolje reći borba za opstanak, pobedila je. A nije tako moralo da bude. Vraćajući se 20 godina unazad, svaka od prethodnih godina nije ništa drugo do veliki poraz jedne politike koja ni danas ne povlači svoje pipke.

Jelena Milić, Blog B92
Gimme a break sa ovom povikom na šoping molove po Beogradu. Borka Pavićević included. Iz konfornih gajbi u Beogradu, sa kreditima u omražnim zapadnim bankama, u doboroj garderobi ili iz Amerike i EU. Ako nemate o čemu trenutno da pišete, ako nemate inspiraciju, pauzirajte, nemojte da pišete. Bolje, nego da komično levičarsko kulturološki zanos ili nostalgiju za zavičajem nesretno iskaljujete na činjenici što je Beograd, grad sa više od milion stanovnika, dobio još jedna šoping mol.
(...)
Nije nikakav obećani raj, već uredno, organizovano mesto, gde možeš da se parkiraš, da odeš, kupuješ, sedneš, odmoriš, nastaviš. Mislim, tolka povika na parkirana kola kojekuda od kojih ne možeš hodati gradom, napisa žena eseje o tome, o baštama kafića na sve strane, potpisujem, i šta sad, kako da se šetam i kupujem, dok to sve moram da zaobiđem, il po bljuzgavici i čađi, kad mi zimi padne mrak na oči u 3 što mrak pada u 2 i što oću da crknem za malo svetlosti negde. Ma u stvari, u odnosu na gepeke, buvljak i ostalo šta sam prošla, jeste raj."

Svakako pročitati i komentare na sva tri teksta.

Danas na uglu Brankove i Pop-Lukine fotografišem ovo.

Momci i devojke, takozvani "promoteri" (20-35 EUR na dan) - zarađuju hleb sa sedam kora noseći poput demonstranata natpise "Hoću!" i "Na Ušću".

Razna značenja su se tu susrela.

Kampanja "Hoću!" konačno dobija notu kojom je cela kampanja zapravo odisala – hoću da kupujem, hoću da trošim, hoću da nema krize, hoću da imam para, da vidim, čujem, pijem, jedem, obučem. Hoću da se barem na kratko osetim kao čovek, uskraćeno mi je mnogo toga.

Sama kampanja koja nastavlja medijski život ireverzibilno izvrćući značenje protesta i pobune, postavljajući pobunu kao metod komunikacije šoping centra simbol je još nečega: mnoge ideologije i stavovi slomiće se na 20% popusta. Suviše smo gladni, još uvek.

I ta promoterka će, gotovo sam siguran, taj zarađeni novac potrošiti u jednom od ne znam ni ja koliko lokala šoping centra "Ušće", jer joj se hoće. Zato što je "Ušće" nešto novo. Ima artikala koji se mogu kupiti i za te novce.

Ona, zapravo, nije na kraju ove priče, već na početku.
Jer, od nje zavisi uspeh ovog i sličnih trgovačkih projekata. Ukoliko nema potrošnje nema razloga za proizvodnjom, a bez proizvodnje nema... ničega.

Srbija na CNN [podsećanje]

2009-03-22T09:22:00.005+01:00

25. oktobar2006.

„Država je postigla sporazum sa TV kucom CNN o reklamiranju na toj televiziji. Nije bilo reci o ceni izrade spota, ali je u ministarstvu turizma ocenjeno da je citav posao dogovoren "pod povoljnim uslovima".
"CNN je dobio materijal na osnovu kojeg ce napraviti reklamu o turizmu Srbije u trajanju od oko 45 sekundi, koja ce se pre emitovanja dostaviti u Srbiju resornom ministarstvu, kako bi se odobrio reklamni spot."

7. decembar 2006.
"Danas tek treba da vidimo te spotove. Oni su gotovi i stižu nam danas, znači još uvek ne znam šta je glavna poruka. Glavna poruka je: dođite u Srbiju kao turisti i kao ljudi koji su spremni da investiraju", rekao je on (tadašnji resorni ministar, Bojan Dimitrijević, prim. aut)

"U svakom slučaju, mi smo dali i strategiju i ono što je osnova za vizuelni identitet, i, naravno, ja mislim da CNN zna bolje ko smo mi nego što mi znamo. Tako da nije problem da pripreme to što treba", rekao je ministar Dimitrijević.

Na pitanje novinara na čemu će biti stavljen akcenat u reklami, Dimitrijević je naveo da će se promovisati sistem vrednosti koji je karakterističan za Srbiju, a "to su tradicija, mentalitet, gostoprimstvo, ali i neki geografski pojmovi kao što su Balkan i Dunav".

10.januar 2007.

U TOS-u kažu da su spotovi rađeni za svetsko, a ne za srpsko turističko tržište, i da su marketinški stručnjaci CNN procenili kakvi bi to sadržaji najviše mogli da utiču na američko javno mnjenje.

Nešto kasnije:
"Pojedini komentari su bili na mestu i njih ćemo u budućnosti sigurno uvažiti. (...) Mnogi misle da su spotovi rađeni za američko tržište, što nije tačno. Spotovi su rađeni za evroazijsko tržište", kaže on. (tadašnji direktor TOS-a, Miodrag Popović, prim. aut)

Svrha spotova o srpskom turizmu koji se emituju na Si-En-Enu (CNN) je da predstave Srbiju kao zemlju očuvane i raznolike prirode, zemlju planina, jezera i reka, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i usluga.

“Dimitrijević je precizirao da je planirano da za potrebe brendiranja i reklamiranja srpskog turizma iz Nacionalnog investicionog plana izdvoji oko pet miliona evra."

Kampanja za investitore ili turiste?
Dao si strategiju i čekaš spot da bi video koja je poruka?
Iskorišćeni vizuelni identitet, btw, nije radio CNN? I ko su marketinški stručnjaci sa CNN?
Svetsko, srpsko, američko ili evroazijsko tržište?
Gde su novci?
Gde su rezultati?
Kome se prijavljuju ovakvi slučajevi, kad sumnjate da vas neko potkrada – i to na šlepere?

Brendiranje Srbije, čin XZY

2009-02-14T22:06:00.005+01:00

Ministar Trgovine juče izjavljuje da je Srbija izdvojila “sredstva sa kojim je moguće ostati u priči i zadržati aktivnost koja je započeta, ali ne i proširiti je i učiniti neki značajniji pomak” u projektu “brendiranja Srbije”. Kompletna vest dostupna je ovde >>

Nije potrebno mnogo da bi se prisetili: a) saveta za brendiranje Srbije; b) tendera vrednog 1.000.000EUR iz 2006. godine koji je, koliko se može izguglati „privukao 8 velikih svetskih kompanija); c) čuveni spot na CNN-u, rumunska crkva, muzika iz Kazahstana. Ne znam na koji od ovih delova je Ministar mislio, rekavši „ostati u priči i zadržati aktivnost”, ali zapravo ne želim toga ni da se prisećam, sve verujem – nešto smo naučili u međuvremenu.

Šta se, zapravo, smatra „brendom Srbija” i „brendiranjem Srbije”?

Za početak, prihvatimo ovo:

1. Brend je zbir asocijacija i ideja koje predstavljaju određeni proizvod ili kompaniju (u ovom slučaju) državu ili naciju, u percepciji kako direktnih korisnika (stanovnika), tako i šire javnosti (planete).

2. “Brending je aktivnost postavljanja neke ideje (robe ili usluge) na informacionu mrežu sveta.”

Veoma prosto, zapravo.

A šta je „ideja Srbije” na informacionoj mreži sveta?

Možete upisati i sami, ako želite.
Ili, samo razmislite. Ili, bacite pogled šta je sve publika Peščanik.net-a, pre nekoliko nedelja, definisala kao brend Srbije >>

Sajmon Anholt je na sjajnom predavanju održanom u okviru BrandFair-a pre dve godine izrekao suštinsku rečenicu: „Prosečnom državljaninu Britanije se za ime Srbija vezuju dva pojma: rat i genocid. Kada budete uspeli da kreirate dve ideje jače od ove dve, a to – verujte mi – nisu maline, truba i spot na CNN-u, verujte mi da će se slika o Srbiji brzo promeniti”.

Siguran sam da milioni evra do sada namenjeni ili potrošeni, ne mogu stvoriti IDEJU jaču od rata. Ali, milion malih koraka može stvoriti promenu.

Imam predlog, zapravo.

Po današnjem kursu, novac izdvojen za „Brendiranje Srbije“ iznosi oko 540.000 EUR za celu 2009. godinu.

Za taj novac, može se učiniti – fantastično mnogo i bez korišćenja stručnjaka u čije znanje zaista nemam sumnji. Nije ti potreban stručnjak da ti kaže da dokle god ne čistiš ulice – grad smatraju prljavim. Da nije civilizacijski pišati u uglu glavnog gradskog Trga, ali da je još manje civilizacijski onemogućiti ljudima da to rade u toaletu – a sada ga nema! Da će ugledu zemlje pomoći ukoliko se uvede signalizacija na pismu koje stranci razumeju – ako im je ta signalizacija već namenjena. Da te podseti da bi generalno uvođenje toaleta, besplatnog bežičnog interneta i okupanih i obrijanih službenica na šalterima takođe dosta pomoglo u promeni percepcije cele nacije. Ne treba ti stručnjak da ti prsom pokaže na izgled Železničke stanice Beograd, sam vidiš. Ne treba ti genije da ti kaže kada se otvaraju vrata Muzeja, šta se u njima izlaže, kako se odnosi prema strancu kada uđe u taksi. Da niko za ozbiljno ne uzima pojedinačne rezultate sportista, to je njihov lični rad, uglavnom usavršavan na terenima van Srbije.... Šta će ti stručnjak da ti kaže da bi bilo dobro kada bi se ogradio od virtualnih zajednica koje navijaju za zločince, ubice, secikese.

No, tih 540.000 EUR je, podeljeno na 365 dana, oko 1470 EUR dnevno.

Kako se ne smatram stručnjakom, pristajem da za tu malu nadoknadu, svakog dana, u saradnji sa još 30 ljudi, koji će, korišćenjem ovog novca imati fascinantno pristojnu platu od cca. 1070 EUR mesečno. (država će nas, valjda, osloboditi poreza jer radimo za njenu dobrobit), za koje bismo, u 22 radna dana mesečno, a kada je potrebno i vikendima, radili na na raznim projektima, koji bi, potpisujem krvlju, limfom, znojem cele ekipe, promenili „zbir asocijacija i ideja“ koje čine brend Srbije. Nema velikih produkcionih troškova – mogli bi biti pokriveni razlikom između vrednosti plata i budžeta (ostaje oko 150.000 EUR, malo li je?)

Hajde da unesemo malo „živine u igru“, što bi rekli fudbaleri.
Cilj mi je, dakle, da okupim 30 ljudi koji su spremni da sebe predlože Ministru, sakupljam ideje koje nije nemoguće realizoavati a koje će promeniti percepciju Srbije. Imam direktan kontakt, lako ću izvesti da mu se ponuda nađe na stolu. Dajte ideju, zapljunite se :)

„Domovina se brani lepotom“, sećate se?

Srećna recesivna 2009!

2009-01-09T00:29:00.018+01:00

Kreirano u saradnji sa http://aleksandra-prhal.blogspot.com

Vaistinu!

2009-01-07T13:18:00.003+01:00

Raiffeisen Banka - do sada redak primer dosledne & pametne komunikacije na tržištu Srbije - pred novogodišnje i božićne praznike saopštava da je nebo naša sigurna perspektiva.

Naročito ukoliko krenemo malo ulevo, ka Izvoru Svetlosti.

Postoji i besplatan broj za informacije:

Ja: "Dobar dan? Da li je to Raj-zen-faj-zen banka?"

Operaterka: "Rajfajzen, gospodine, izvolite?"

Ja: "Da, da, Raj, to.... Kažite mi, da li mi je Raj obećan samom činjenicom što novac štedim u Vašoj banci, ili je dovoljno da otvorim račun?"

Ona: "Ne razumem, gospodine?"

Ja: "Dobro, koji je minumum koji bih morao da oročim i na koji period, da budem siguran da neću ići u pakao? I koliko košta održavanje tog "zen" stanja koje imate u imenu?"

Ona: "Gospodine, koga Vi zapravo tražite?"

Tražim smisao.

Verovatno su želeli da nam pred same praznike kažu da ne brinemo, da su naši novci na sigurnom. Još verovatnije, da pruže izvesnu dozu optimizma pre početka godine koja već u najavi izgleda tako da je bilo teško uzvikivati "Srećna Nova!".
Ne bi me iznenadilo da se na "fokus grupama" pokazalo da je Nebo kao takvo jedini pojam za sigurnost u ovim nesigurnim vremenima – ne tako davno dobar deo nacije je glasao za ideologiju "nebeskih Srba".

Ali, uz ovako sročenu poruku i još pitanje "Šta možemo da učinimo za vas" sve postaje depresivno-degutantno, toliko da vređa ne samo inteligenciju već i ukus – podseća, štaviše, na onu sjajnu sekvencu iz "Tri palme za dve bitange i ribicu" u kojoj Mirjana Karanović "osmišljava" poruku za bilbord na zgradi njene banke.

Norman Daglas (inače, veoma zanimljiv tip) je još 1917. godine primetio: "Ideali jedne nacije mogu se sagledati po njenim reklamama".

Ipak, da zlo nikad ne dolazi samo potvrđuje "nastavak" ove kampanje - lepo složeni nimbostratusi formiraju broj "100", što predstavlja broj filijala, odnosno adresa na kojima nam je ovo "Kraticom u raj nikad stić, ovako cijepljen protiv rijetkih de-flacija" udruženje dostupno. Oblak, poznati, priznati, opšte prihvaćeni simbol stabilnosti, sigurnosti i nepromenjivosti bez obzira na vremenske prilike, vetrove, doba dana i ostale okolnosti svakako na pravi način komunicira da su naši novci na sigurnom, da ih nijedna nepogoda pa ni recesija neće ugroziti, da je to solidna građevina, sistem koji će nam pružiti podršku u gadnim vremenima koja dolaze.

Zen budisti, ako se ne varam, propovedaju "Sve što ti se može oduzeti, nije tvoje."

Zato, zašto brinuti kada je ono najvažnije, Nebo, naša "sigurna perspektiva" već osigurana prostim otvaranjem računa u banci.
Vaistinu.

Vreme nam prolazi brzo/2008

2008-12-29T22:26:00.009+01:00

Tek sada shvatam da je prošlo više od godinu dana kako je Svetlana poslala "igračke" na mail.

Igračke su i dalje, tužno je, veoma aktuelne.

Ujedno, predstavljaju jedan od malobrojnih projekata koji su zaista nešto menjali. U glavi, u ponašanju, u odnosu prema stvarnosti, ionako prezagađenoj jeftinim oglašavanjem, u želji da se nešto promeni, hitno!

Pre nekoliko dana, "igračka" sa lopticom dobila je Zlatno priznanje UEPS-a. Bravo!

Nadam se u 2009. neće biti potrebe za ovakvim gadgetima. Srećno nam bilo.

Brandophilia: Google!

2008-12-24T21:15:00.004+01:00

Kompanija Interbrand već godinama objavljuje godišnje liste "Best global Brands" koje, metodom koja je već postala standardom predstavljaju procene "vrednosti brendova". I koliko je teško kreirati jednačinu kojom će ta vrednost biti računata, toliko je, bez obzira na sve, teško poverovati da je vrednost brenda Google - 10. plasiranog za 2008. godinu: $25.590.000.000.

Google je zabeležio rast od 43%, što je apsolutni godišnji rekord. Poređenja radi, prvoplasirani (najvredniji) brend Coca Cola procenjen je na $66.667.000.000, ali uz rast od svega 2%.

Vera u vrednost brenda Google, odnosno navedenu cifru pak raste kada se pročita juče objavljena vest.

Guglizam, religija priznata u Kanadi

Sa svojih 10 zapovesti i devet dokaza o postojanju, osnivači Guglove crkve pokušavaju da nas ubede da je najveći pretraživač na internetu - Gugl - zapravo sam Bog. Guglizam, kako su je nazvali, nova je religija koja je već priznata u Kanadi.

Na stranici koja joj je posvećena na internetu može se pročitati da pripadnici Guglove crkve veruju da je Gugl najpribližnije otelotvorenje pravog Boga i da ima više dokaza o božanskoj prirodi Gugla nego za bilo koje tradicionalno božanstvo.

Kao i sve druge religije, i Guglova crkva ima svoje „crveno slovo” u kalendaru. To je 14. septembar, dan kada je inaugurisan ovaj najpopularniji internet pretraživač.

Devet dokaza koji potvrđuju Guglovu božansku prirodu:

1. Gugl je sveznajući, u njemu je sadržano 9,5 biliona stranica

2. Gugl je sveprisutan, svuda je u datoj jedinici vremena

3. Gugl odgovara na molitve, čim uključite „search” on vam odgovara za 0,24 sekunde

4. Gugl je besmrtan, algoritmi na kojima je Gugl zasnovan nalaze se na svim serverima, ako jedan zakaže, drugi preuzima ulogu

5. Gugl je beskonačan jer internet može beskonačno da se širi

6. Gugl sve pamti

7. Gugl ne može da naškodi

8. Reč Gugl je traženija od reči „Bog”, „Isus”, „Alah”, „Buda”, „hrišćanstvo”, „islam”, „budizam” i „judaizam” zajedno

9. Za Gugl je dokazano da postoji, što se ne može reći ni za jedno božanstvo na svetu.

http://www.thechurchofgoogle.org/

"Crises rebranding"

2008-12-12T00:06:00.006+01:00

Ti si ono što ne kupiš?

2008-11-27T22:56:00.008+01:00

B92, današnja vest:

"Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd Petar Bogosavljević pozvao je potrošače da 29. novembra, na Međunarodni dan uzdržavanja od kupovine, pokažu nezadovoljstvo zbog povećanja cena i na taj način ukažu da je rast maloprodajnih cena u neskladu sa realnim primanjima građana."

Kako ćemo izraziti nezadovoljstvo?

"Svoje nezadovoljstvo potrošači treba da izraze šetnjom kroz prodajne objekte i pijace bez ili uz minimalnu kupovinu robe", rekao je on.

Ne znam koja od ideja je luđa.

Ljubazna prodavačica: "Dobar dan, izvolite?"

Protestant, gord: "Ništa hvala, samo malo razgledam i protestujem! Vi ćete mene maržirati, marš!"

Prodavačica, milo: "Da li ste zainteresovani za novu mušku kolekciju, već je na sniženju?"

Protestant, spuštenog nosa, zagledan u vrhove cipela i prazninu platne kartice:"Možda me minimalno interesuje... Dajte da ja odhodam taj protest od stalaže sa untercigerima do sekcije sa pecaroškim priborom, a vi za to vreme, bud'te zlatni, vidite ima li broja 52..."

Na uzdržavanje od kupovine već smo pozivani ovih dana sa raznih strana.
Kao da se u Srbiji cene uopšte formiraju zakonima ponude i potražnje. Kao da se, strahopoštovanje izuzecima, Srbija već dobrim delom ne uzdržava.

Istine radi, vredelo bi reći da "Dan bez kupovine" (Buy Nothing Day) ima više od tog jednog, "antikapitalističkog" cilja – tj. borbu protiv tržišnog koncepta zasnovanom na profitu. AdBusters, rodonačelnici mnogih borbi u ovoj super-teškoj kategoriji i najglasniji medijski promoter ove akcije ukazuje prstom na mnogo važnije pitanje, koje nije pitanje "za dan", već promena stila, pokušaj umanjenja bujajućeg konzumerizma, ali i veće pažnje neverovatnom smeću koje produkujemo odbacujući predmete za koje smatramo da nam više nisu potrebni (Wall-e?), stilu koji je u jednom trenutku i doveo do toga da građani Srbije troše više nego što zarađuju.

Iz drugog ugla ringa posmatrano: bez kupovine nema potražnje > bez potražnje nema razloga za proizvodnjom > bez proizvodnje nema radnih mesta > bez radnih mesta nema novca > bez novca nema kupovine > bez kupovine nema potražnje > ... >

Ima li, zapravo, svrhe baviti se obeležavanjem ove i ovakve akcije u Srbiji, 2008. godine?

Za sam kraj, pikanterija: Pokret za zaštitu potrošača se u nekim imenicama pojavljuje i kao - Pokret potrošača Srbije. Slično, ali ne znači isto! :)

Bluz recesivnog dužnika u nedelji štednje

2008-11-25T20:19:00.005+01:00

(Upustvo za upotrebu: pevati na melodiju poznate "Samo da râta ne bude", obratiti pažnju na akcenat :) Snimiti kao radio spot, emitovati u hipermarketima, holovima banaka, šoping molovima... )

Poslednji novci prolaze
duž naše tihe ulice,
oni u banku polaze,
prate ih tužne lisnice,
brinu ih slutnje sulude
- da râta ne bude!

Znaš šta,
neka se dobra preprodaju,
kursevi nek' se uznemire,
neka se kartice poderu.

Pa šta,
cene nek pomahnitaju,
neka se čekovi probude,
samo râta da ne bude!

Samo da râta ne bude,
ludilo međ' dužnicima
Banke nam dižu kamate,
plaše nas raznim čudima.
I svakoj plati naude,
- da râta ne bude!

Reklamni flashback

2008-11-24T00:01:00.007+01:00

Malo podsećanje na vreme drugačijih reklama i reklame drugačijeg vremena.

Muziku za sve njih je napisao Zoran Simjanović.
Sliku, na žalost, nemam, ali sam siguran da će se same pojaviti, barem onima rođenim u prvoj polovini sedamdesetih.

Jedno testo; onda pašteta, na kraju - sladoledi.

066: "The Number of the Feast" [*]

2008-11-04T23:47:00.006+01:00

Mogao bih da vam kažem da se svaki put zapitam na osnovu čega je naš školski psiholog tvrdio da imam natprosečan IQ - kada mi ništa nije jasno u oglasnim porukama za 066 mobilnu mrežu (ili pod-mrežu?)

Mogao bih da kažem da se osećam bedno kada me svaki put vuku za mozak njihovim "mogli smo da uradimo... – onda urade - ... ali nećemo" igrokazima, slikokazima i zvukokazima koji valjda računaju sa tim da smo toliko izubijani činjenicom što nemamo kome da se žalimo na metodologiju isporučivanja računa "tri put seci jednim meri" da ćemo pristati na svaki poziv da posegnemo za novim brojem mobilnog telefona. Ne znam kako vi, ali ja se trudim da među prijateljima i saradnicima nemam nikoga ko najpre tvrdi da bi nešto mogao da uradi, onda to uradi, te na kraju kaže da to nije uradio. Nekako je... mutno?

Mogao bih mnogo toga da vam kažem.
Ali, neću :)

Mogao bih da vam kažem da smatram da je kvalitet usluga i odnos cena 066 mreže fenomenalan. Ali neću, jer na osnovu komunikacije ne mogu da prokljuvim "šta košta". Razumem da više račun ne kontroliše mene već ja njega (lepo zvuči, zavodljivo) ali onda na zvaničnom sajtu pronađem rečenicu: "Račun ne može biti veći od 500 dinara. Naravno, ukoliko su tvoji troškovi veći uvek možeš da dopuniš kredit." Vidigledajpazisad!

Mogao bih da vam kažem da je ova ponuda identična konkurentskoj, ali neću jer ne znam – na osnovu ove kampanje ne vidim zapravo nijednu komparativnu razliku u odnosu na druge, odnosno od uvodne priče kojom je ova kampanja počela ("Mi smo uvek jasni i direktni, nudimo konkretne stvari...") ne ostaje ništa osim standardne oglasne demagogije koja bi trebalo da nas inspiriše da komuniciramo baš uz pomoć ove mreže što je moguće više.

Mogao bih da kažem da ova kampanja inspiriše na razne zavitlancije, ali neću.
Ali, pokazaću...

Mogao bih i ovo, ali... neću...

Poštovani čitaoci, nisam ništa od ovoga uradio.

I tačka.

[*] – uz podsećanje na Maidene, dok gledam kako se goste našim novcima.

[Advertiser Vs. Consumer]

2008-10-25T09:31:00.004+02:00

Video klip prikazan na Idea Forumu, 2007. godine.

Slo-gana, re-klama, di-zajna, 'ajmo... [opšta mesta #1]

2008-10-21T00:00:00.004+02:00

Skrhan, iznerviran činjenicom da, bez obzira na produženi životni vek, savremene tehnologije, veliki broj izvora informacija, ne mali broj agencija i "slobodnjaka" koji se bave kreiranjem komunikacije – neki slogani i dalje uredno "preživljavaju", iako već dugo ne znače apsolutno ništa – ili nikada nisu ni imali smisla. Izlistavam ih ovde i proglašavam javnim dobrom! Dakle, svako kome je potrebna "efektna" poruka a bez uloženog truda može se poslužiti sa jednim (ili više) ovde nabrojanih rešenja, potpuno besplatno, odnosno, u slučaju da je angažovao "kreativce" i oni se pojave na vratima sa jednom od dole navedenih opcija, neka mu je čisto srce ako ponudu odbije.

1. "Više od..." (do sada korišćeno za: kafu, jogurt, mleko, televizore, nagradne igre, novine, računare, plejere, prodavnice mešovite robe, slatkiše, automobile, kamionete, osiguranje, banke, lizing kompanije, prodavce poljoprivrednih mašina, verovatno ima još). Ovim sloganom oglašivač poručuje da je njegova ponuda zapravo bogatija nego što se čini na prvi pogled, da njegova ponuda prevazilazi naša očekivanja, te da bi je takvom trebalo uzeti u obzir. Ovaj oglasni oblik je, za sada, doživeo svoju orgazmičnu supernovu kroz fascinantni slogan "Više od poda!" (Galerija podova) koja ne samo što u ovakvom obliku asocira da podignete glavu ka plafonu, već i zapitate prodavca do koje visine njegova ponuda važi, mereno od poda.

2. "To može samo..." (viđen i u oblicima "To mogu samo..."). Do sada korišćen za novine, trgovinske lance, jastuke, tepihe, sredstva za čišćenje kuće, "samostalne prevoznike", čuo sam i jednu za frizera. Ovaj oglasni oblik je toliko čest da se može sresti i u istom radijskom reklamnom bloku a trebalo bi da komunicira da je ponuda toliko jedinstvena da bi i nju trebalo uzeti u obzir prilikom izbora proizvoda/usluge koja Vam je nephodna. Ostaje pitanje šta je zapravo "To" u ovakvim rečeničnim složajima jer se u samom oglasu najčešće ne kaže o čemu se radi.

3. "Moj/moja/moje/Vaš/Vaša/Vaši... " i stenice i buve. Do kraja nepročitana lekcija o neophodnosti stvaranja emotivne veze između potrošača i kompanije rezultovala je oglasnim oblikom i njegovim derivatima koji su do sada korišćeni za... sve! Ne mogu da pronađem kategoriju a da nisam sreo "Moju banku", "Moju karticu", "Moj izbor", "Moje rešenje", "Moje novine", "Vaše rešenje", "Vaš (ime)"... Zanimljivo, većina direktora marketinga veruje da reč "Moj" ima veću težinu od "Vaš", naročito ukoliko je u kadru (pre)poznata ličnost a usred "upravnog govora". Dakle, ako je g-đa ili g-din primećen u javnosti, sjajno je koristiti ga za preporučivanje neke usluge ili proizvoda bez obzira na to da li proizvod ima bilo kakve veze sa njegovom delatnošću. Tako dolazimo do mrtve petlje u kojoj je jogurt bitan za rad motora na trkačkom automobilu a esencijalna prednost platne kartice je što ubija muve u letu. Ta ideja dovela me je do totalne egzaltacije otkrićem svrhe kartice da sam odmah rešio da ... nikada ne uđem u tu banku, ali to nije tema ovog totalnog popusta ("100%! Ovo je - više od bloga! To može samo – vaša Brandophobia!") na slogane koji se, ponavljam, od sada mogu koristiti bez naknade.

4. "Pouzdani, prijatelj, partner"... U savremenom oglašavanju svako je prijatelj svemu i svakome i svačemu! "Imate prijatelje", "Prijatelj kućnog budžeta", "Partner na kojeg se možete osloniti", "Prijatelj ostaje prijatelj", "Partner, ali fer", "Letovanje među prijateljima"... Ovaj oglasni oblik kreiran je sa željom da nam se saopšti da nije sve u novcu te da ima nešto i u držanju za - novčanik! Naime, "prijateljstvo" korišćeno kao termin u ovoj oblasti ima za cilj da nam zamagli pogled suzama radosnicama što prijatelja ponovo srećemo i dok nam se magli cviker a drhti brada ne postavljamo previše pitanja na temu koštanja prijateljstva.

5. "Sve na jednom mestu".
Majka svih slogana. Tzv. oglasni bozon (prva čestica, prim. aut) – pramajka, sublimacija svih meta i ostalih poruka. Videti sliku :)

Konačno, dolazimo do ozbiljnog dela ove priče. U vremenu u kojem je čuvena rečenica "bolje i negativan nego nikakav publicitet" izgubila na značenju & značaju, svaka pojava ovakvih i sličnih oglasnih poruka govori, zapravo, samo jedno: onaj koji se oglašava na ovakav način zapravo nije preterano zainteresovan za ono što oglašava. Ako koristi "opšta oglasna rešenja", verovatno su i proizvodi ili usluge koje nudi takođe kreirani po principu "one size fits all" a ja na takva rešenja – ne pristajem. Bolje i trapavi pokušaj drugačijosti nego elegatno-isprazni mainstream. Bolje prazan bilbord nego pun gluposti.

p.s. Tekst završen uz veliku pomoć osobe koja je "više od partnera"!

Cockta!

2008-10-11T10:46:00.005+02:00

Cockta još jednom dokazuje superiornost u kreiranju komunikacije. Pružajući priliku korisnicima sajta da "budu kreativni", dobiće ne samo neverovatnu količinu consumer generated content-a , već će upravo taj materijal poslužiti kao reper - koliko je njihova dosadašnja komunikacija zapravo shvaćena. Šah-mat u dva poteza.

Dobra zabava, mnoge mogućnosti, lepa nagrada: http://www.cockta.rs/

Test inteligencije: Bingo!

2008-09-28T22:28:00.010+02:00

Da biste u čitanju i rešavanju ovog testa uživali puna srca i nesputanog osmeha, potrebno je uraditi nekoliko pripremnih radnji. Razmislite – smatrate li se inteligentnom osobom? Vidim li kauzalne veze u naizgled slučajnim asocijacima i da li su moji zaključci razumni? Pogledajte se u ogledalo – da li ste dobar čovek? Volite li ljude kurtoazije radi ili se saosećate sa patnjama drugih ljudi? Zatim pogledajte u novčanik. Da li je igranje Binga rešenje? Kada ste ispunili ove tri molbe, pogledajte ovaj spot:

Pitanja:

1. Dok ste gledali ovu nadrndanu barabu u spotu (to je uloga, nije privatno ponašanje glumca) vi ste poželeli da:

a. Kupite još više Bingo listića, time povećate šanse za dobitak i samim tim šansu da maltretirate "prodavce Bingo listića", što ste oduvek želeli, ti crvi jedini su krivci što do sada nikada nije izvučena vaša kombinacija, zavera je to!

b. Sutradan ujutro uručite svečano otkaz šefu i prijavite se za posao "prodavca Binga", oduvek ste želeli da budete ovako tretirani na poslu sa kojeg će Vas uskoro izneti ili sa sopstvenim srcem u petama ili sa barabinim srcem u zubima.

c. Osetite iskrenu empatiju sa osobama koja trpe torturu od strane svojih šefova, čiji je cilj "viši stepen zadovoljstva kupaca."

2. Tokom spota ste sagledali u koliko lošim uslovima Državna Lutrija Srbije priprema svoje kadrove. Vi ćete se:

a. Zapitati da li je moguće da su toliki mešetari koji štede čak i na svojim zaposlenima, a "onolike milione obrću svakog utorka i subote", a onda shvatiti da se tako možete odnositi i prema svojim kolegama i zaposlenima! Svaki po pola stolice, pa u podrum! I veći su tako počinjali i skončavali!

b. Zamisliti nad njihovom sudbinom, sklepati sa komšijom – stolarom nekoliko malih stolica na rasklapanje, sutradan ih odneti u Upravu DLS i sesti na jednu od njih zajedno sa njima kao predstavnik Sindikata koji se bori za radnička prava.

c. U slučaju dobitka odreći 95% nagrade radi poboljšanja uslova za njihov rad i deljenje sreće narodu Srbije.

3. Tokom gledanja spota primetili ste da "trening" nije dao neke preterane rezultate – prodavci se i pri susretu sa dobitnicima ponašaju kao krpene lutke. Zaključak i akcije su:

a. Spominjani tiranin iz prvog pitanja ne radi dovoljno oštro! RadiKLanije bi trebalo sa tim lenjivcima! Aplaudirate tokom sekvence mučenja, snimate spot na DVD recorder i emitujete ga deci pred spavanje – "Ovo je moralna stena! Ovako ću i ja sa Vama od sutra ujutro, sunce li vam kalajisano!"

b. Pozajmljujete od strica pukovnika "Pravilnik o ponašanju pešadijskog vojnika u slučaju zračnog napadaja!" (izdanje Zagreb, 1959), prepisujete ključne činjenice koje se odnose na "lice u blato", "bajonet u zube" i "čarapu skini", potpisujete se kao "Prijatelj" i šaljete u Upravu DLS sa naznakom "Unapređenje radnih sposobnosti zaposlenih"

c. Shvatate da su se scenarista i reditelj malo preigrali, tj. da ionako stupidna premisa spota u potpunosti propada tom omaškom. Tom i takvom inteligencijom shvatate da su veće mogućnosti da osmislite perpetum mobile druge vrste nego da kupite dobitnu kombinaciju i posvećujete se naučnom radu.

4. Dobili ste 100.000 evra. Vi:

a. Svima iz telefonskog imenika šaljete SMS kojim oglašavate prijateljima, poznanicima i neprijateljima da su oni bedne euglene nedostojne daljeg druženja, jadnici koji nikada neće zaraditi tolike novce i da će Vas od sada viđati samo na naslovnicama trač-magazina te da se ne plašite da će iko od njih uopšte pomisliti da ili pozajmi pare od vas ili ih otme na silu.

b. Uz ovo pod a) dodatno pozivate trubački orkestar, Beogradsku filharmoniju i članove Moskovskog cirkusa da vas isprati do "mesta prodaje", do kojeg dolazite uzvikujući svoj JMBG, adresu stanovanja, broj računa u banci i ime sve tri buduće švalerke i dece koju ćete im napraviti, tako da ceo grad sagleda kakav baja je prošao pored njih, koji se ne plaši činjenice da su ljudi "spavali sa ribama" i za manje.

c. Tiho, bez preterane pompe, kontaktirate prijatelja advokata da poseti poslovnicu Državne Lutrije Srbije i dogovori prenos novca na broj Vašeg računa, za šta ga drugarski častite trostrukim honorarom koji nije previsok – inaće vam ne bi bio "prijatelj advokat"

Rešenje testa:

Ukoliko imate najviše odgovora pod a i b: Vi ste ciljna grupa za ovu kampanju! Ne volite ljude, u slučaju iznenadnog obogaćenja potrošićete sve na osvetu onima koji su vas još u osnovnoj školi zvali "Svileni", odnosno "Kalaštura" a kada osetite da je poslednji čas blizu, poslednje novce ćete uložiti u beskonačno emitovanje snimljenih recitala pesama Mire Alečković na televiziji. Kao takvi, sigurno ćete uživati i u ovom spotu:

Ukoliko imate najviše odgovora pod c: kao nagradu, a bez opuštanja kritičkog uma, pogledajte i ovaj spot, još jedan dokaz da oglašavanje i realnost na ovom tržištu ne moraju biti i nisu u kauzalnoj vezi.

"Igrajte Bingo! Jer - svako dobija!"

Kućotres!

2008-09-25T22:08:00.004+02:00

Oglasi, reklame, novi načini komunikacije mogu biti i - zabavni! :)

Evo sjajnog primera jednostavnog remek-dela.

http://uk.youtube.com/experiencewii

Silovanjeeeee!

2008-09-14T19:56:00.010+02:00

Nakon fascinantnog serijala sa JK, "Pionir" lansira novi spot, kažu za čokoladice "Kidy" (verujem da ime dolazi od "kiddy" – dete, detence) koji, zapravo, ne znam šta oglašava?

Čokoladice?

Silovanje nejači?

Kvalitet zvučne izolacije novih liftova kompanije? (zajednička kampanja, powered by "David Pajić"!)

Jeftini turbo-folk styling mlađih punoletnica?

Ništa od toga?

Oglašava neophodnost razlikovanja silovanja od romantičnog susreta dva bića u liftu, koja se spopandrknu od prizemlja do četvrtog?

Hajde najpre da demistifikujemo da li je silovanje ili nije?

Ona izlazi iz lifta "pod konac", kakva je i ušla, dakle on njoj ništa nije naudio. Ako je on ponudio čokoladicu zarad seksualnih usluga ili je ona jeftina prostitutka ili je on poluidiot. Ako je čokoladicom platio "samo da gleda", što li je umazan čokoladom?
Ipak je, dakle, spopadnut od strane od strane punoletnog subjekta ženskog pola.

Silovanje.

Hajde sada da proverimo kome je ovo sve namenjeno? Na sajtu same kompanije piše (pored ostalog) da je Kidy "... poslastica za sve one koji znaju da uživaju u lepoti ukusa pravog slatkiša, naročito prepoznatljivog našim najmlađim potrošačima."

"Kidy" (dete) koje glumi u reklami zaista nema više od 15-16 godina, što se u Srbiji valjda još uvek zavodi kao "stariji maloletnik"?

To što on takav golobrad i nejak pokušava da viri u njene grudi ne umanjuje njen greh, deca su po prirodi radoznala :), ali nije izgovor za još jedno kršenje zakona o oglašavanju koje je učinjeno. Razni članovi zakona su tu prekršeni, ali ovaj mi je najomiljeniji, te koristi kao odgovor na to što je dete na kraju spota "zadovoljno" silovanjem:

"Manipulacija prednostima, Član 82. Oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži poruke kojima se sugeriše da se korišćenjem proizvoda ili usluga stiču fizičke, intelektualne ili druge društvene prednosti nad ostalim maloletnim licima koja te proizvode i usluge ne koriste". (jeste, ovo je "zlurado tumačenje" ;) Kompletan tekst Zakona dostupan je ovde)

Konačno, mada već imamo dovoljno materijala za uklanjanje ove reklame sa emitovanja, kraj spota implicira nekoliko "zanimljivih interesantnosti" koje su više u domenu pameti i struke no zakona:

a. Čokoladica "Kidy" veoma je retka i skupa. To zaključujem po tome što je jedini način doći do nje - silovanjem nejači po zvučno izolovanim liftovima.

b. Ne znam na šta se odnosi slogan "Vredi probati"? Odnosi se, opet, na silovanje - jer su u spotu oboje već probali čokoladicu. Ili autori veruju da je važno i kazati i pokazati.

c. Zašto pesma "In the Summertime?" u ovako tugaljivoj verziji? Zbog stiha -"You Got Women on Your mind?". Bolje bi bilo da se plate prava na "Love in An Elevator", gitaru barem da slušamo...

Zaključak? Reklamu ovog sadržaja i svih ovih poruka je a) neko osmislio, b) neko platio smišljeno da se producira, c) koje-god-zaduženo-radiodifuzno-telo dozvolilo emitovanje produciranog.

Šta meni, preostaje "pod d"? Naizgled malo, ali zapravo sve. Da se ponovim - trgovina podrazumeva minimum dve strane: proizvođača i kupca. Ako proizvođač misli da "vredi probati" bez jedne od te dve strane, samo napred. Što bi rekao stari vic: "Nema ruke - nema čokolade!"

"E banka, banka, baAaAnka..."

2008-09-03T21:59:00.007+02:00

Ova priča počinje starim vicom, upućeni kažu da isti pasaž postoji i kod Brehta.

Razgovaraju dva lopova:

- Hajde da opljačkamo banku!
- Čuj, da opljačkamo... Hajde da je otvorimo!?!

Na tržištu koje se tek nekoliko godina navikava da "regularno posluje", odnosno navikava na banke kao mesta u kojima se takođe može čuvati novac i koje su rade novac i pozajmiti uz nepristojnu kamatu, no bolje nema, jedna je konačno istupila statementom koji je koliko pogrešan toliko i iskren, a iskrenost i bankarstvo obično nisu dobitna kombinacija u igri asocijacija:

Podsećanja radi - "Pare ili život!" je rečenica koju pamtimo iz stripova i filmova, svojstvenu pljačkašima koji su, za svotu koju ostali akteri kadra poseduju, spremni iste ostaviti u životu. Ova banka, cenim, nije spremna za takvu menjažu. Razbojnici, dakle, imaju više milosti od bankara. Ili bankari imaju smisao za humor koji mi je stran. Ili su pokušali "da na kreativan način, korišćenjem intrigantne poruke u inverziji, tj. suprotnom značenju privuku pažnju ciljnoj grupi, diferencirajući je od ponude konkurentskih banaka".

Ova vrla kreacija postavljena je, za sada, samo na filijale, što je, zapravo, sjajno. Imate priliku da još jednom razmislite pre ulaska u istu. Ova priča završava se prigodnim, adaptiranim stihom:

"Jasno je, banka,
Ko je kriv,
zbog našeg rastanka. "

Ionako svi nudite više-manje iste uslove po gotovo identičnoj ceni.

Muzika svira, u novčanik me dira!

2008-08-24T12:54:00.005+02:00

Tokom produkcije filma "Love Actually", Nokia je shvatila da nema razloga preterivati sa product placement-om, odnosno mučenje producenata i reditelja filma zarad što bolje & češće vidljivosti Nokia identiteta. Karakterističnost zvuka, tačnije melodija Nokia telefona bilo je sasvim dovoljno: u Velikoj Britaniji čak 74% potrošača nepogrešivo povezuje Nokia melodiju sa imenom proizvođača, više od polovini ta melodija izaziva "pozitivna osećanja".

U sjajnoj knjizi "Brand sense" Martina Lindstroma, koju koristim kao izvor Nokia priče, pokazano je i dokazano kako se i zvuk, melodija, muzika mogu koristiti radi komunikacije sa potrošačima – direktne ili indirektne – odnosno, koliko muzika (pod)svesno utiče na izbore koji činimo pri kupovini i čini određeni proizvod (ili uslugu) poželjnijom, voljenijom, češće izabranom.

U Srbiji ovakve knjige nemaju uspeha kod onih kojima su prvenstveno namenjene – ljudima koji bi trebalo da žive od profita koji bi trebalo da stvore.

U suprotnom, tokom prethodnih desetak dana nekoliko kompanija bi svakako imalo veći profit da su se zamislili nad onim što se čuje iz zvučnika postavljenim na njihovim prodajnim mestima.

U prijatnoj, lepo osvetljenoj, prostranoj prodavnici posežem ka farmerkama. Premećem po rukama, napred-natrag, proveravam nogavice, zagledam štepove, obrćem lice i naličje, pokušavam da skapiram "šta nedostaje", sve dok ne postanem svestan:

"And all your money/won't another minute buy
Dust in the wind/all we are is dust in the wind"

U trenu, svest mi se menja.
Ok, zaista. Svi ćemo završiti kao prah.
Sve što ti mogu oduzeti nije tvoje. Sve je već bilo.
Zapravo, zašto kupovati nove? Onima koje već nosim ništa ne nedostaje.

Dva dana kasnije, prodavnica sportske opreme u centru grada:

"Nije htjela! Niiiiiiijeeeeee htjela!
Ostao sam sam/ostao sam sam Jer nikad više vratiti se neće, nikad više".

Sinoć, hipermarket. Zakoračio ka slatkišima.

"Videćeš prizore potresne!
Videćeš nesrećne i bolesne!"...

Nije sve u tekstu, ima nešto i u ritmovima.

Postoje teorije o bitaži, odnosno dinamici muzike koja "afirmativno utiče" na odluke o kupovini na mestu prodaje. Ok, neka teorija i nije u potpunosti tačna – ali, ako postoje dokazani načini kako ne isterati kupca iz prodavnice, zašto se ne koriste? Nije uzalud Brajen Ino pre toliko godina stvarao muziku "za aerodrome". Nije slučajan termin "elevator music".

Ili smatraju da je monopol toliko snažan da ne postoji drugo mesto kupovine?

"Evo ti roge!", što bi rekli u Alan Fordu.

Kupac može bez prodavca.
Ali prodavac bez kupca, nikako.

Truth in Advertising: #1 :)

2008-07-22T00:31:00.005+02:00

(Vlasnicima autorskih prava na izdavanje ovog fenomenalnog stripa za tržište Srbije odužujem se tako što "Kalvina i Hobsa" proglašavam neizostavnim delom odrastanja i starenja.)

Kraj detinjstva

2008-07-20T11:53:00.006+02:00

Počelo je sa "Ne pušta te da odrasteš", što je, kažu prijatelji, izazvalo ne mali broj poziva zabrinutih majki koje su, baš nasuprot, itekako želele da njihova deca odrastu – što nije iznenađujuće, decenijama je "Plazma" bila keks "za odrastanje". Ok, igra reči i značenja, od meta-fore do meta-staze.

Nastavilo se uz "Pusti korak", što je već bio jasan znak da "Plazma" više nije "keks za decu", već "keks za sve". Totalno legitimno, kraj niširanja, zauzimanje šireg segmenta tržišta. Deca su ostala prisutna - kao ilustracija - u rečenici "Planiramo sledeći potez".

U skladu sa tim, šta komunicira novi bilbord?

Dete je, tvrdi slika, uzelo zalogaj keksa (taman toliko da ne ugrozi "brending" :) i zaspalo u majčinom zagrljaju. Dakle, od keksa "za odrastanje" došli smo do keksa koji će decu odvesti u brzi san, što će njihovim majkama, u skladu sa prethodnim oglasnim porukama, omogućiti da "puste korak" i posvete se životu neopterećenom brigom o deci. Za takve potrebe, "Plazma" je "nezamenljiva".

Je'l to poruka?
Ili žele da kažu da je majka nezamenljiva?
Ko onda "pušta korak", dete ili majka?
Nije mi jasno. Nije oglas za mlevenu plazmu, u to sam siguran.

Verujem da "Plazmi" ide dobro i da "učešće na tržištu" raste. Sjajno, bravo, superkalafradžilistikekspialidoušs!

No, raste i broj i onih koji vole da shvate šta im se poručuje, što kreira grupu otvorenih za fazu u kojoj će "nezamenljiva" dobiti konkurenciju, da ne kažem potencijalnu "zamenu" na tržištu. Ova kampanja, u zbiru sa onom u kojoj žene nose torbice dizajnirane kao pakovanje za "Welness" keks (Šta je poruka? Da je "Welness" sve što je ženi potrebno ili da je ovo keks koji se može prihvatiti "kao moda" ili da keks ima ukus štavljene kože? :) Konačno, sve to dodatno preliveno stupidarijama urađenim za "Juhu!" čine da lako posežem za proizvodima drugih proizvođača. Mediokritetima ili onima koji "ciljnu grupu" smatraju mediokritetskom pare iz kućnog budžeta jednostavno - ne dam.

Može mi se.

Kao što od C-proizvoda ne kupujem više ni "C-začin" zbog ljudi, žena i dece koji u njihovim spotovima uživanje u ukusu iskazuju uvlačenjem glave u ramena uz obavezno žmurenje, dakle pokretom svojstvenim kornjačama.

U međuvremenu, ako je neko u mogućnosti da mi objasni razna meta-značenja, dobrodošao.

Gole činjenice

2008-06-23T23:29:00.004+02:00

Žene nisu meso. Deca nisu roblje. Ljudi nisu roba.

Srbi nisu reagovali.
Ili, jesu?

Bez šale?!?

2008-06-01T20:50:00.005+02:00

Da li "vino za mušku decu" garantuje svima koji ga budu pili da će dobijati isključivo muške potomke ili se neka druga zaumna ideja krije iza tog i takvog slogana kompanije Rubin? Mogu li da tužim proizvođača ako dobijem ćerku i da li to zapravo ono što je oglašivač želeo da mi saopšti?

Koliko puta u životu ste skočili na ručku sopstvenog tiganja, želeći da pokažete suprugu/supruzi stepen "lepljivosti" njegove podloge, žrtvujući tako dobar komad odreska koji će se zalepiti za staklo?

Kako slani štapić "rešava svaku situaciju", ako se to da razumeti iz onog bednog prepeva za koji se nadam da im je Gile naplatio dovoljno da ne mora da izvodi bend na binu u narednih nekoliko godina?

Šta mi zapravo saopštava nova kampanja za keks kompanije "Pionir", obogaćena pojavom "trudne" JK - jasne koliko i esencijalna klasifikacija po kojoj mozak pripada polnim organima?

Da li ste probali kako Vam "dobro stoji pašteta?"

WC šolje koje slobodno lunjaju hipermarketima; žene koje flasterima "leče" pocepane folije za meso; igranje na Rolan Garosu kao "svakodnevni izazov"; neviđeni, ultimativni spoj (!!!) "pametna i lepa žena", banka koja mi je "omogućila gledanje serije" (oči moje!)...
Ne sećam se ovako loše sezone.

Ipak, Cockta je zakon.
Zbog takvih i dalje volim ovaj posao.

Izbori se

2008-05-06T23:39:00.010+02:00

“Dakle, parole dilimo na tri grupe:
prva je “Živija!”
Kao, na primer: Živija socijalizam, samoupravljanje, drug Tito, živjelo bratstvo i jedinstvo - i slično.

Druga je “Doli”.
Na primjer: Doli kapitalizam, buržoazija, nacionalizam
i slično.

Treća je “Smrt!”. Na primjer: Smrt fašizmu.
Grupa koja će ovo pisat’ mora pazit’ da se ne zajebe i da ne pomiša ono “gori” i “doli”.

(Vinko Brešan – iz filma “Maršal”, 2001. godina)

Četrdeset i osam sati i 20 minuta pre početka izborne tišine, prvi put nakon mnogo godina imam prost, ljudski strah da uključim TV, odmotam nepročitane novine ili odlutam na neki od info-portala.

Ne znam šta bih još mogao saznati u poslednjim minutima predizborne makljaže?
Šta još nije iskorišćeno u kampanji, u samom finišu?

Da trogodišnje dete lidera “anti-srpske” grupice švercuje kokain u obdanište u peleni koju je uveliko prerastao, što je još dokaz šonjizma njegovog oca; da su srpske svinje progovorile nakon potpisivanja Sporazuma i ponudile najbolje delove svojih butkica svinjama koje su overile dokument, sve pevajući “All of me” velike Ele. Da ruski monasi žive već sedam godina na cimetu u znak protesta zbog nepravedne politike sveta prema samom svetu kao takvom i da im je od toliko začina izraslo treće oko kojim vide da će duet Geršman-Čumak ponovo gostovati na ekranima širom Srbije i tako lečiti naše građane u okviru programa besplatne zdravstvene zaštite što je program naše koalicije koji je pokazao već izuzetne rezultate devedestih godina prošloga stoleća. Da Udruženje Potomaka Solunskih Boraca spaljuje fotografije verujući da će tako i neprijatelj preći u pepeo i da, osnaženi uspehom, pripremaju novu akciju kojom će fotoaparatima krasti duše političara i tako ih večno zarobiti u telo sa natpisom “Laika”, onda spaliti i skakati po ostacima, sve dok njihov habitus ne procvili da je Kosovo Srbija a Putin viši od Sabonisa. Da nije Premijer čitao šest i po reči za spot sa “idiota”, nego se zagledao u taštinu praznine i da je slogan “Počnimo ljubav ispočetka” zapravo poslednji poklon Mire Alečković voljenom Predsedniku, koji je maznula još na festivalu “Beograd ‘76” i čuvala do poslednjeg časa.

Veće iznenađenje je broj ljudi koji bi u gore navedene informacije poverovao nakon blage, kratkotrajne neverice, koja biva razvejana patrijarhalnim, upečatljivim klimoglavom prvog komšije ili kumašina.

Setite se Teslinog tajnog oružja, Kineske šklopocije iz dinastije Ming koja nas je odbranila 1999, Odbora za skretanje toka reke Save, Miloševićevog oružja koje može da zaledi protivnika u vazduhu, vile na Ženevskom jezeru, jabuki Mičurinki “velikih ko’ lubenica”. Takve vesti i genijalnosti su nam pojele cca. 20 godina života.

Imate glas.

Za kraj, Luter i Lenon imaju poruku.

Zum na Sporazum!

2008-04-29T22:45:00.002+02:00

- „Ali, čujte, pa našli ste dokument, zar ne?"

- “Da", reče Artur. "Da, našao sam ga. Bio je izložen na uvid na dnu zaključanog plakara gurnutog u neupotrebljavano kupatilo na čijim je vratima stojao natpis 'Čuvaj se leoparda'.

(Daglas Adams, Vodič kroz Galaksiju za autostopere, prva knjiga)

Opasno glasna, zaglušujuća komunikacija štetnosti Sporazuma je, priznajem, u jednom trenutku i mene stavila pod „?“ (Znak, ne tablu od kafane) i naterala da potražim isti i pokušam da pronađem šta je to u njemu toliko štetno po zdravlje, raspoloženje, teritorijalne integritete, suverenitete i tete; zbog čega neki ljudi dobijaju nadimke i etikete Juda, Branković, Kvisling, Zločinac, Bedni Paramecijum, Troroga Ljigava Slina, Difembahijin Patrljak i slične; zašto će se potpisniku osušiti ruka, osladiti zatvorska popara, zatrti seme, ime, porodično stablo, cvet, list, plod; crknuti krava, kućno ljubimče, televizor, vibrator, nastaviti po želji i potrebama.

U tri klika, može se doznati da je The Sporazum je dostupan široj javnosti, lak za preuzimanje (MS Word dokument, 551 kB), još lakši za čitanje, ukoliko pređete na ćirilični kodni raspored – lak i za pretragu (moguće ključne reči pretrage: Kosovo, Nezavisnost, Integritet, Ajvar, Kajmak, Guča, Exit, ko šta voli), nakon koje se još jedanput čovek zagleda u ogledalo i potvrdi samom sebi da mnogo puta ponovljena laž lako postaje istina.

The Sporazum je dostupan na ovom linku. Pisan ćirilicom, čitljiv, svima dostupan.

Ipak, računaju da ga nećemo čitati i da ćemo verovati u prepričano.

Jedini lek od zaglušujuće buke glasova može biti upravo Vaš glas, upotrebljen na odgovarajućem mestu u za glasanje definisano vreme.

Ćutanje je odobravanje poraza, ili drugačije rečeno:ako je ćutanje zlato, zašto smo sve siromašniji?

Kad si srećan – ti polomi ovo sve!

2008-04-14T23:31:00.005+02:00

Kada pomažemo,
pomažemo zato što možemo da
pomognemo,

(...)

Mi znamo Srbiju i mi joj već deset
godina dajemo
da bismo joj pokazali koliko je
volimo.

(...)

Kad si srećan i kad želiš s
drugim delit sreću tu,
kad si srećan ti ponovi ovo sve,
URA!

Govore i pevaju mladi čovek i hor u spotu za jednu od kompanija „od javnog značaja“.

Ne želim da kudim uloženi napor, mukotrpno pisanje teksta, reditelja, hor, scenografe, kostimografe, ni mladog čoveka koji je u fokusu kamere tokom gotovo celog spota. Ima tu materijala za obradu, nekoliko lopata licemeraja, ali to sada nije tema.

Apsolutno sam uveren da mladi čovek ima pravo da svoje stavove iznosi gde god mu drago.

Ipak, uveren sam da bi Telekom Srbija, kao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, mogao i morao da proveri koga bira za mesto „horovođe“, naročito za „korporativne“ kampanje, u kojima pozivaju na nekakvo davanje i „poznavanje Srbije“.

Šta da mislim o kompaniji koja za „prvo lice“ izabere čoveka koji se određuje kao pripadnik virtualnih grupa poput „Zapalimo B92“, „Proterajmo Natašu Kandić iz Srbije“ i sličnih? Naravno, da je ovaj ili bilo koji drugi akter bilo čijeg spota pozivao na spaljivanje, proterivanje, uništavanje, ponižavanje bilo koga/čega, izazvao bi istu reakciju – i izazivaće je, sve dok ne poverujem da postoje kompanije koje namerno, na ovaj način, vređaju manjinski ili većinski deo građana, svojih korisnika.

Veliki igrači, najčešće, potpišu sa promoterima ugovore koji im ograničavaju ovakve i slične javne nastupe, obično u toku trajanja ugovora, često i duže.

Tomas Fridman u sjajnoj knjizi „Svet je ravan“ sa lakoćom pokazuje kako u ovako poravnatom, umreženom svetu „vaša reputacija stiže tamo gde ste krenuli pre Vas“. Do svih ovih podataka, članstava, imena, stiže se u tri-četiri klika.

Zato je slučaj neverovatan.

Ili sam ja neverovatan, što tražim i očekujem previše, a da to nije previsok račun za razgovore koje nisam obavio.

Zagrizi voštanog punoglavca!

2008-04-01T22:34:00.009+02:00

Zaista je veliki broj istinitih slučajeva i/ili urbanih legendi u kojima ime proizvoda ili slogan imaju krajnje nepodesno značenje na drugom jeziku i samim tim tržištu što dovodi do a) promene imena/slogana, b) totalne propasti.

„Zagrizi voštanog punoglavca“ ili „Mazga napunjena voskom“ je u zavisnosti od dijalekta značenje izgovorenog imena „Coca-Cola“ na kineskom i mandarinskom. S obzirom na važnost uspeha na takvom i tolikom tržištu, ime je adaptirano u „ko-kou-ko-le” (ovo je izgovor) - što u grubom prevodu znači „sreća u ustima”. Dobro odigrano.

Problema ima i sa adaptacijom oglasnih poruka. Loš („rađen u centrali“) prevod Pepsi slogana za tržište Tajvana „Come alive with the Pepsi Generation” postao je “Pepsi će vaše mrtve pretke vratiti u život”!

Malo guglanja će vas dovesti do slučajeva „Pajero“ (na španskom: „drkadžija“), „Ascona“, „Ford Pinto“,„Toyota MR2“ (na francuskom čitano: „Merd“ :) i mnogih drugih – u kojima su zbog uglavnom lascivnih ili krajnje nepodesnih značenja proizvođači morali da menjaju ime proizvodu, ukoliko su želeli bilo kakav uspeh na željenom tržištu. Svojevremeno su iz dalekog sveta do Srbije stigle fotografije „Al-Usrah Market“-a i vrsta kafe sa potpisom „Kenjara“.

Od ponedeljka se po Beogradu može videti i ovo:

Brza pretraga po Mreži kaže da je „Tuc tuc“ uspešna linija dečije odeće, osnovana 1994. godine, odnedavno prisutna i u Srbiji. Naravno da smo premalo tržište da bi se zbog naših plitkih džepova menjalo ime kompletne linije – troškovi su svakako veći od očekivanog profita. Ali, da li je ovo i ovakvo „oglasno rešenje“ bilo jedini način da se oglasi dolazak „Tuc-tuc“-a u Srbiju?

"Nismo sami"

2008-03-30T11:59:00.010+02:00

ili "Kosovo je Srbija, deo treći.

(napomena: sledi tekst koji se mogao naći u dnevniku Ministra za Kosovo i Metohiju, dan pre sednice Vlade na kojoj je odbijen njegov zahtev, stavljen pod oznaku "Poverljivo" da se kampanja "Kosovo je Srbija" finansira više od milion evra. Vest je ovde.)

Sreda, 26. mart, 13.30h.
U ovom satu i minutu čiji brojevi me podsećaju na slavnu pobedu Cara Dušana kod Velbužda (sada Đustendila, EU) završavam obračun za nastavak kampanje „Kosovo je Srbija”.

Jedan bilbord nedeljno u proseku košta oko 4.456, 9 rubalja, da zaokružimo na 4.500,00. Dobro, 125 evra, ovi iz Vlade će me lakše razumeti ako računam u toj valuti. Štampa za bilbord je oko 40, dakle 165 evra po bilbordu nedeljno. Mislim da bi 1.000 bilborda za Srbiju bilo dovoljno. U inostranstvu se nećemo oglašavati, to je kontraproduktivno, jer nismo sami.
Šta je 165.000 evra prema svetoj istoriji. Kako ću pred pretke?

Da bi priča delovala uverljivije, poslao sam sinoć onu dvojicu junoša iz stranke da zalepe prvi bilbord o mom trošku – nek’ vide kako je lep i da mi je stalo do kampanje. Tražio sam dobru lokaciju, ali od defetističko-antikosovskog „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani” na engleskom nismo pronašli Bog-zna-šta.
Jedan od junoša primetio da se reč „Srbija” ne vidi baš najbolje iz daljine, drugi mu odgovorio da se reč podrazumeva, zamalo se pobiše.

13.56h:
U ovom minutu koji me podseća na preranu smrt našeg najvećeg osvajača i zakonopisca, uz čiju pomoć bi, da je duže poživeo naš bio i Carigrad (danas Istanbul, uskoro EU) shvatam: 2.000 bilborda, nek’ crkne škrtost.

14.20h:
U ovom minutu koji me ne podseća ni na šta osim da sam gladan, shvatam da su nam potrebne i majice. Jedna majica sa štampom je oko 4 evra, ne moraju da budu neke baš skupocene. Šest miliona i sedamstotina hiljada građana x 4 evra... Mnogo je, ljutiće se i Voja. Da podelimo samo našima: trista hiljada puta 4 evra
Šta je 1.200.000 evra prema večnosti i Kosovskom zavetu?

18.04h:
U ovom minutu koji me inspiriše da i ja kao kolega Ristivojević obučem Avirex jaknu i sam spojim te šine i pragove i povežem svu železnicu u jedno, Ustanak podignem ako je potrebno, razmišljam da li sam tražio dovoljno para? Nisam uračunao cenu štampe nekoliko hiljada CD-ova sa multimedijalnim prezentacijama, blokčiće i postere „be-nula” formata na kojima jasno piše da je Kosovo Srbija i da su granice nepromenljive. Pred tolikom odštampanom površinom svaka naša, čak i netačna argumentacija jednostavno dobija novi polet i snagu, deluje uverljivije.

18.15h:
Da li sam autorima kampanje rekao da se njihov rad na kampanji vodi kao volonterski i kao dokaz da nas Slovenija, uprkos priznanju lažne nezavisnosti zapravo podržava? Je’l znaju da čitaju ćirilicu?

18.35h:
Pogled na sat me podseća na Prvi srpski Ustav i njegovu dugu pripremu. Tu se vidi napredak tehnologije: mi smo naš napisali mnogo brže! Ali, da se ne prepuštam sanjarenju, razmišljam o sledećem: da li će projekat, ako stavim i oznaku „Poverljivo”, delovati sugestivnije?

19.03h:
Šetnja pored dvora bi baš dobrodošla da razbistrim misli i pripremim ekspoze za sutrašnju sednicu Vlade. Ne vidim razloga da mi ne odobre tih tričavih 6 miliona i sedamstotina hiljada, to je samo evro po glavi stanovnika za najskuplju Srpsku reč!

19.45h:
Šetajući pored hotela Jugoslavija srećem prijatelja koji mi kaže da novac neće biti problem – novca nema! Dosta je otišlo na neplanirane troškove, savetuje me da budem umeren sutra na sednici Vlade.

19.48h:
Zagledan u reku što se uliva u prijateljsko Crno More, razmatram da broj majica smanjimo samo na one koji će tokom kampanje biti na terenu. Time štedim oko 1.199.800 EUR, što drastično smanjuje troškove kampanje.

20.00h:
Čitam e-mail iz Slovenije. Kažu da razumeju ćirilicu ali da se nismo baš razumeli.
Odmah zatim i e-mail ko-autora koji itekako razume ćirilicu, branio je čak nekoliko puta i na stranim teritorijama, ali složaj samoglasnika, suglasnika i uzvičnika koji mi šalje nije baš primeren jednom patrioti, pa bio i ideološki blizak koalicionoj stranci.

20.04h:
Štucujem brkove i biram plavo-belo-crvenu kombinaciju za sutrašnju sednicu. To će mi dati na ozbiljnosti. Crvena ili plava? Čitao sam kod jednog šaljivdžije da i predsednik ima savetnika za kravatu. Koga ja da pozovem? Jedini među nama koji je važio za čoveka od stila poslednji put se slikao go i sa mačem u ruci. Od one dvojice junoša jedan ne ume da veže kravatu a drugi ne ume da je skine.
Komplikovano.

20.08h:

Milion će biti dovoljno. Sto hiljada evra na bilborde, dvesta evra za majice, ostatak za autore, istraživače, anketare, analitičare, savetnike, fotografe, heraldičare, tipografe, onog Sandrinog malog što se razume u Šopofot i Korel, meni ostane taman da pokrijem troškove stranci za korišćenje prostorija tokom kreativnih sastanaka, bili smo glasni a i popili smo dosta kafe, valjalo bi nadoknaditi. Ako pretekne koji dinar, zatrebaće za dalji rad na projektu.

Za danas je dosta.
Crvena kravata, ipak.

Oj tirani, čujte, ne treba vam kriti,
I pobeda naša crvena će biti...

Četvrtak, 27. mart 2008.

19.41h:
Nisam imao snage da unosim nove redove u dnevnik.
Niko ne bi razumeo kako sam odbijen.

Jedino je Ministar što prodaje medijski prostor rekao da mogu da dobijem popust u visini podrške stranci u narodu, što je zaista neprihvatljivo nisko.

Sada znam kako je bilo predsedniku Vlade, gospodinu Dragiši Cvetkoviću dok je slušao „Ne!” u višeglasju tog dalekog marta.

Javio sam im da odštampaju desetak majica za skup za našeg kandidata za gradonačelnika i to o mom trošku. Neka vide da nisu sami.

Prebirem po gitari, misli mi plove...

A-mol, C-dur,
D-mol... A-mol....
E... E-7....

... Koliko puta sam ljubio stranca,
i bio kao Voja kraj Putina,
koji ne leti do Ruskih visina,
i ne zna tajnu skrivenu u stepi.

On je u tijelu punom zelja,
sa usnama zeljnim još molebana,
al` nikog nema ko je svoj,
i ova zemlja se ne zove dom.

U tom Ustavu je svaki kamen,
ili samo da sever čuvam za sebe,
al` to je samo snovidjenje,
koje mi kaže,
„Ratujte.”

Ne znam kad i ne znam gdje,
ići ćemo istom stranom sudnice,
vjeruj mi dušo,
srešćemo se,
u svetskoj tajni,
mi nismo sami...

"Pogledajte semafor!"

2008-03-26T22:54:00.005+01:00

ili: Kosovo je Srbija, deo drugi

Na godišnjicu početka bombardovanja tadašnje SRJ, koje je rezultiralo povlačenjem svih oblika pojavnosti državnosti sa teritorije Kosova, počela je druga faza kampanje „Kosovo je Srbija”.

Saopštenje tvrdi:

„Ministarstvo za Kosovo i Metohiju saopštilo je danas da je pokrenulo drugi deo kampanje pod sloganom "Kosovo je Srbija", na bilbordima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. (...) Kampanju čini šest poruka koje naglašavaju široku podršku koju Srbija zadobija u svojoj principijelnoj politici očuvanja državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta (...) Sloganom “Nismo sami” naglašava se da Srbija u svojoj politici očuvanja državne celovitosti nije usamljena, jer njene stavove podržavaju neke od najuticajnijih zemalja, kao i velike i nadolazeće sile, mnogoljudne demokratije - Rusija, Kina, Indija, Brazil, Argentina, Južnoafrička Republika i druge. Slogan “I Evropa zna” deo je kampanje koji naglašava da Srbija ni u Evropi nije usamljena ni izolovana u svojim nastojanjima da odbrani državnu celovitost, jer se važne zemlje članice Evropske unije, Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka, protive priznavanju takozvanog nezavisnog Kosova i kršenju međunarodnog prava.”

Ako sam dobro shvatio: građanima Srbije se saopštava nešto što već znaju, tj. što smo im pričali tokom proteklih meseci, kreativnom taktikom pružanja dokaza da smo na dobrom putu. Utvrđujemo bazu, vođeni idejom da građani Srbije još čvršće veruju u naš stav. Ovo je dakle, na neki način reminder kampanja, čisto ukoliko se neko zaboravio između dva izdanja vesti.

Zainteresovan za kampanju sa barem tri aspekta (kao poreski obveznik – dakle neko čiji je novac uložen u oglasnu kampanju; kao građanin Srbije, te konačno kao profesionalac koji već šesnaestu godinu živi od kreacije komunikacija i zavisi isključivo od uspešnosti kreiranog) užurbano tragam za oglasnim porukama i bilbordima.

Na internet stranicama Ministarstva za Kosovo ne pronalazim ništa osim saopštenja.
Na stranicama Vlade RS takođe štura informacija.
U medijima samo reči, nigde dela.

Je’l prikrivanje kampanje deo akcionog plana?

Zašto bi se i trudili da nekome olakšamo put do istine?
Zašto da otkrivamo naše adute?

I konačno pronalazim 1/6 kreiranog.

Dobro, zanemariću činjenicu da je šestoro od sedmoro pomislilo da je 160 država već priznalo Kosovo (tako je grafički složeno, postoji učenje o tome kako ljudi „čitaju” slike i kojim redom usvajaju informacije a onaj deo "za" i "protiv" se slabo vidi iz daljine). Teže prelazim preko činjenice da je „narativni ton” kojim je poruka saopštena generalno qrčevit, tj. odgovarao bi zavitlanciji na tribinama u momentu kada vodimo sa 7:0, što sada nekako nije slučaj. U skladu sa esencijalnim inadžijskim „Malo nas je al’ smo govna” gardom (copyright: Paviljoni, ako se ne varam) - umesto da izrazimo zahvalnost onima koji su uz nas jednostavnim „Hvala – Španiji, Rumuniji, Grčkoj...” i te poruke postavimo na bilborde upravo gradova tih država, da ostanu uz nas i u narednom periodu, mi udaramo s leđa rečenicom „Pogledajte semafor!”.

Je’l mi to igramo za publiku ili na rezultat?
Šta je sledeće?

Dva dana nakon početka kampanje mediji donose ovo:
„Mislim da bi sada bilo najbolje rešenje da se Srbi presele iz južnih delova u severne, koji su bliže Srbiji, a zatim da se sjedine sa Srbijom. Svestan sam da me neki mogu kritikovati za to što govorim da Srbi treba da odu iz centralnog dela Kosova, ali smatram da to može biti jedini izlaz iz situacije" – izjavljuje Jevgenij Primakov, bivši šef ruske diplomatije.

Šta ćemo sad?
Da menjamo rezultat na semaforu na pola poena, k’o u šahu?

Uzgred, na sajtu http://kosovothanksyou.com/ piše da na dan 20. marta o.g. spisak država koje su priznale nezavisnost Kosova sadrži imena 33 države.

Da menjamo narativni ton?

Ne znam kako vi ali - od prve kampanje u kojoj su učestvovali glumci, pevači i sportisti i Ljilja Smajlović i Alkoholičar i Grobar Brusa Vilisa, preko one u kojoj smo koristili mrtve duše svetskih velikana kao podršku, sve do ove najnovije – meni sve gore.
Verujem da bi moglo mnogo bolje.

P.S. Ukoliko posedujete ostale primere „druge faze“ kampanje u bilo kakvom elektronskom obliku, dobrodošla je.

Nastaviće se.

Šest čuda

2008-03-23T10:19:00.005+01:00

(centar Beograda, kolekcija zima/proleće 2008.)

Po Vladimiru Vojnoviču:

Nema nezaposlenosti, ali niko ne radi.

Niko ne radi, ali svi primaju platu.

Svi primaju platu, ali niko za nju ništa ne može da kupi.

Niko ništa ne može da kupi, ali svi imaju sve.

Svi imaju sve, ali su svi nezadovoljni.

Svi su nezadovoljni, ali svi za to glasaju.

Sprem'te se, sprem'te... lešnici!

2008-03-13T18:11:00.005+01:00

"Od Topole pa do Ravne Gore" vazdušnom linijom ima cca. 22 kilometra.
Ako razmotrimo da se straže postavljaju na 3 kilometra razmaka, prostim prebrojavanjem dolazimo do zbira od čitavih 66 stražara.

Dobro, nekada mora i da se spava, neka se radi i u tri smene, eto nama sile od 198 ljudi.

Da zaokružimo na 200, "i nek' crkne škrtost".

Sila.

(ideja za tekst: nepoznati autor. citat: "alan ford". naslov i rekonstrukcija matematike: brandophobia)

Ako ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

2008-03-12T21:28:00.007+01:00

Sandrar je napisao da je svakoj lepoti potrebno 15 minuta vežbe ispred ogledala.
Ako svakoga jutra posvetite 15 minuta posvetite porukama, metaforama koje je koristio, kako je znao da izabere pravu reč za trenutak, svakako ćete biti bolji, najpre prema sebi, zatim i drugima. Više od toga: verovaćete u mogućnost pobede.

Nema mesta suzama.

Oni koji su ga sklonili, duboko se, do noktiju plaše logike, zdravog rasuđivanja, iskrenog, poletnog smeha, optimizma koji će nam olakšati da počistimo govna iz dvorišta, isteramo zmije ispod praga, provetrimo tavan, poskidamo vence belog luka sa dovratka, zamenimo crepove i otvorimo vrata za drage goste ali i neznance - svega toga se plaše, usamljeni u ustajalom vazduhu natopljenom narcisoidnim pozama pred ogledalom istorije, željni večnosti, za koju znaju da im je dostupna, nadohvat ruke, jer Srbija negativce pamti duže i življe nego istinske heroje.
Ali i to se može promeniti.

Film je, na sreću, još uvek dostupan za gledanje i preuzimanje: http://www.kapiraj.org/

Komunikacija je sve

2008-03-09T17:29:00.013+01:00

Na “administrativnom prelazu” između Srbije i Kosova postavljena je tabla na kojoj se, na tri jezika, može pročitati gde ste došli, kao i

Mire se vini
Dobro došli

Welcome

Bez želje da se bavim razlozima, opravdanošću i pravom da se ova tabla postavi, ne mogu a da ne primetim da je lekcija komunikacije naučena u potpunosti.

Tabla ispisana na tri jezika više govori onima koji odlučuju o tome da li će tabla ostati ili ne nego sve table sa imenima države, državnika, ulica i mapa sa kojima se stranci sreću u Srbiji i Beogradu, sve uredno napisano – ćirilicom. Nije u ovom trenutku tema da li je ćirilica zvanično i jedino pismo ili ne – već je zaključak jasan: ako progovoriš jezikom koji druga strana razume, možda te neko i sasluša i odustane od uzimanja nečega što smatraš svojim.

Ovako, ostajemo pri staroj „govori srpski da te ceo svet bombarduje“.

Kalimero je bio hrabriji

2008-03-05T19:22:00.005+01:00

Postoji sorta (oba pola, svih generacija) koja nakon raskida izbegava da se pojavljuje na mestima za koja pretpostavlja da će sresti svog bivšeg/bivšu.

Postoji pravilo da je blesavo pojaviti se sam na terenu "sa fudbalom pod miškom", ako znaš da su tu negde u blizini i osmaci "bez fudbala". To važi dok a) ne naučiš da se braniš, b) ne postaneš jači, c) ne postaneš pametniji.

Postoje i države koje izbegavaju da se sretnu sa predstavnicima "lažnih država", čime sebi uskraćuju šansu da se sa laži suoče i raskrinkaju.

"15:27 04.03.2008.
SKUP U LJUBLJANI BEZ SRPSKE DELEGACIJE

Parlamentarna delegacija Srbije nije došla na skup Zapadnoevropske unije pod nazivom "2008: odlučujuća godina za zapadni Balkan" koji se održava u Ljubljani, zbog planiranog prisustva kosovskog premijera Hašima Tačija na tom skupu.

Zmago Jelinčič, član delegacije Slovenije u Parlamentarnoj skupštini EU,izjavio je na konferenciji za novinare da se nota srpske delegacija, koja je dostavljena slovenačkom Ministarstvu inostranih poslova, odnosila na prisustvo Hašima Tačija skupu. "Hašim Tači nije došao u Ljubljanu i učesnici press konferencije izražavaju žaljenje što delegacija Srbije nije došla u Ljubljanu i na licu mesta iznela svoje stavove o Kosovu", rekao je Jelinčič. Jedan od okruglih stolova skupa, koji je zakazan za posle podne, posvećen je temi "Zapadni Balkan nakon proglašenja nezavisnosti Kosova" (...) Skup je posvećen situaciji u regionu nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, ulozi slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom na Zapadnom Balkanu, razvojnim mogućnostima i bezbednosti u regionu, kao i evropskim viđenjima Zapadnog Balkana."
(Beta News)

Kakvu poruku emitujemo nepojavljivanjem na ovakvom skupu?

Da smo nesrećni zbog raskida, uvređeni i povređeni... Slabiji od osmaka, nespremni za suočavanje, nesposobni da stanemo na crtu?

Kalimero, spiritualni lider novije srpske političke misli, hrabriji je od ovoga.

The Times They Are A-Changin' ?

2008-03-04T21:21:00.015+01:00

Blic, 03. mart 2008, štampano izdanje, Novak Đoković:

"Iako se takav epilog mogao predvideti, teško je pomiriti se sa činjenicom da Kosovo nije deo Srbije, zbog čega me srce boli. Međutim, moj stav po tom pitanju je kristalno jasan, jer Kosovo smatram i smatraću srpskim...."

Veliki brate, veliki brate, ne skreci sa staze...

2008-03-02T11:56:00.007+01:00

Još jednom je pojava nekoliko “prepoznatljivih” lica i par totalnih anonimusa (biografija tako ispisanih da “običan čovek” pomisli ili na samoubistvo ili na tešku napravdu nanetu činjenicom da i onakav svet nešto može “postići u životu”) izazvala više pažnje i komentara od stvari koje direktno utiču na naš život.

U danu kada je VB VIP počeo, u Srbiji je obznanjeno da se u Somboru pekarima koji se ne “prezivaju na ić” zapravo brani pravo na rad; u Južnoj Srbiji je osnovan “Gvozdeni puk” (!?!), desetak rmpalija je pokušalo da prekine promociju nove knjige “Peščanika” u Pančevu; nešto malo ljudi se okupilo na Platou da saopšti da ne vide bilo šta zajedničko sa Premijerom, koji se pak još jednom oglasio vikend-mantrom da se Srbi ne zaborave, verovatno iznerviran što je čak i “koalicioni partner na lokalnom nivou” Dragan Marković a.k.a. Palma takođe počeo da ga proziva za nepromišljenu politiku očuvanja integriteta, suvereniteta, pašteta i teta; Zvezda i Partizan su prvi put u istoriji igrali pred praznim tribinama (zahvaljujući sopstvenim navijačima); nalet snažnog vetra je pokušao da nas zbriše, poput Makonda na kraju “Sto godina samoće”.

Sve to je, očigledno, manje važno od još jednog režiranog, dugačkog pogleda u izolovanu svakodnevicu 12 izabranih. Nije iznenađujuće – iznureni sopstvenom svakodnevicom, lakše nam je posmatrati živote drugih, prisvajajući reči, pokrete i odeću kao svoje.

Da parafraziram:

“Kamera tvojih da nije,
ne bi bilo neba u našem malom životu.

Zvezda tvojih da nije,
narodnjaci ne bi nikad
nežni preko praga prešli...”

Prozor

2008-03-01T15:36:00.006+01:00

Jedan od saveta učiteljice Marine kojeg se i danas pridržavam je da je zaista glupo da jedan razbije prozor a onda za to plaća ceo razred, odnosno naši roditelji.

I dok pomoćnik ministra za Kosovo, drug Kljakić izjavljuje da je za njega „...neočekivano nizak procenat (19,01) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno" (cela vest), čime direktno šalje poruku optužuje 4/5 Srbije da “nije dovoljno” patriotski nastrojena, grupa mladih ljudi (predvođena čovekom koji mi je učinio prošli vikend podnošljivijim rečenicom “Neka nađe devojku... ili dečka”), uprkos zabrani naše policije (!?!) odnosi do ambasade Slovenije jedno prozorsko krilo, čime šalje dve snažne i jasne poruke, što se može videti i po reakcijama Slovenačke javnosti na vest prenetu u njihovim medijima (RTV SLO, Dnevnik, Delo)

Ovaj jednostavan, građanski, ali i patriotski i hrišćanski gest komunicira ne samo da nema razloga pristajati na plemensku ćutnju i plaćati štetu koju je neko drugi napravio, već i to da Srbija iz dva dela nikada neće biti cela ako nastave da je ujedinjuju oni koji prozore razbijaju, želeći nam život ovekovečen sjajnim radovima “Windows 99”.

Prozor noćas ne sme pasti, sunčano jutro će rasterati vampire i vukodlake, ako im se dovoljno glasno podsmevamo, jer humor je ono čega se, zapravo, najviše plaše.

Da li je čaša poluprazna ili polupuna?

2008-02-21T00:25:00.003+01:00

Da ne volim domovinu, davno bih se odselio.
Ali, kao što neko reče - nemam ja problem sa zemljom, ja ne podnosim ovu Državu!

Po statistici trošimo jednu tubu paste za zube po glavi stanovnika godišnje.
Po drugoj statistici, peremo kose jednom u četiri dana.
Funkcionalno nepismena trećina stanovništva.

(Po onome što vidim kroz prozor, komšije bacaju kese pune đubreta sa jedanaestog sprata, centar Beograda.Po onome što vidim na stepeništu, njihovi ljubimci seru po na međuspratovima. Nisu ljubimci krivi.)

Više od tri četvrtine studenata nije nikada prešlo granu, a za polovinu se iskreno sumnja (istraživanje iz 2005. godine) da su neplivači.

Od 1991. do 2001. godine broj „vernika“ porastao je sa cca. 10% na 85%.
U Gallupovom istraživanju iz 1996. godine postali poznati po još jednom fenomenu: 80% je verovala u Boga, ali je samo 10% verovalo da postoji i njegova protivteža – Đavo. Nigerija je, recimo, imala totalni opozit: svega 5% je verovalo u Boga, ali je 90% bilo sigurno da đavo postoji. Oni su iz teškog života barem nešto shvatili, mi uzimamo samo ono što nam se sviđa.

Seminari, na kojima sam čest predavač, okupljaju mlade ljude, 20-27 godina, svi uredno „fakultetski obrazovani“, željni bavljenja novinarskom ili sličnom komunikacijskom strukom.

U proseku, 1 od 10 zna kako je okončao život Kraljević Marko (za vas 9 koji ne znate: boreći se zajedno sa turskom vojskom protiv Vojvode Mirčeta na Rovinama, koji se borio za slobodu – toliko o srpskim junacima, da ne idem do XX veka).

Pre nešto više od 150 godina predak radikala je predlagao u srpskom parlamentu da se „pobiju svi pismeni, ionako samo stvaraju probleme“.

Još manji broj zna da je Srbija, međunarodno priznata 1878. godine tada bila bez Kosova, gotovo niko da smo se na Kosovo vratili 1912, te da smo sami raseljavali sopstveni narod sa istog tog Kosova 1945, ne dozvoljavajući im povratak na ognjišta.

Dva i kusur miliona ljudi glasalo za predstavnika stranke čiji lider je ispalio još davno: „Dok je god u Srbiji budala, ja ne moram brinuti za svoju političku karieru“ (intervju u Borbi, 1994.)

Pre devet godina je, na istom prostoru u kojem se planira Eurosong, isti taj tip vikao: „Ako krenu na nas, mi ćemo možda dosta izginuti, ali Albanaca neće biti!“

Ekipa koja je to zaboravila, sutra se okuplja u Beogradu sa ciljem koji mi nije najjasniji, ali će se već iskristalisti, jer sve liči na „Kristalnu noć“.

Ministar poručuje Lideru parlamentarne stranke, Čedomiru Jovanoviću, da će se do „marta preseliti kod Đinđića“. Sve podseća na februar 2003, mart 1999, novembar 1996, jun 1992, mart 1991, na surovu istoriju punu oceubistava, prevara i promašaja.

Kako voleti tu i takvu domovinu, kako ostati optimista?
Ako ne reagujemo brzo, neće čaša biti ni poluprazna, već slomljena o nečiju glavu.

Slike sa izložbe i ulice

2008-02-16T23:45:00.005+01:00

Uz svo poštovanje simbola vere i svetaca čiji likovi na ikonama ulivaju nade milionima ljudi u Srbiji, ne mogu a da ne primetim da ovo društvo, po običaju prekasno i kada su sve šanse ispuštene, niti bira šta je simbol iza kojeg staje, niti zna šta simbol zapravo predstavlja.

Decenije loše strategije i nemanja taktike ne mogu biti izbrisane procesijom koja je danas prošla Beogradom, krijući se iza ikone Bogorodice „donete od ruskih monaha“, kao da njihov rad ima više vrednosti od radova monaha koji su na Kosovu i danas.
Rusi su, za one koji ne pamte, prvi zbrisali sa Kosova nakon povlačenja VJ.

Kažem krijući se, jer danas zabeleženi nacistički pozdravi sa hrišćanstvom veze nemaju. Sa pravoslavljem imaju, utoliko što je kanonizovani Nikolaj Velimirović slavio Hitlera 1937. godine.

Dolazi vreme u kojem se neće birati slike, simboli i rečenice istrgnute iz konteksta, koje će se pogrešno koristiti kao deo oružja u „borbi za istinu“.

Očekujte, zaista, svašta.

Brandophobia se seća ljudi koji su u jesen 1991. na Prvom programu tadašnjeg RTB-a zagovarali skretanje toka reke Save, nazad ka Hrvatskoj, „jer šta će nama njihova reka?“.

Za vreme bombardovanja na Trgu je bio čest transparent koji je slavio Staljina.

Ne mali broj ljudi u Srbiji dao je svoj novac, u sred bombardovanja, da bi čitali tekst poput ovog gore.

Očekujte, zaista, svašta. I čuvajte dokumenta.
Zašto samo Poljaci da imaju Institut za društveno pamćenje, nama je potrebniji?

Sveti Sava Bilbordski

2008-02-08T21:39:00.002+01:00

Nije teško postati brandophob u okruženju koje tako često vređa zdrav razum, bez izvinjenja, društvu koje ne očekuje bilo koju vrstu reakcije na tuđu akciju.

Nekoliko meseci nakon serijala „Kosovo je Srbija“, isti "kreatori kampanje" u saradnji sa ekipom očigledno sličnog mentalnog sklopa, realizuje novi serijal, za sada krunisan bilbordom „Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi“. Čini mi se da sam na Novom Beogradu ugledao još jedan posvećen neophodnosti Množenja (ljudi), ali zaista nisam siguran.

Sama ideja korišćenja bilborda zarad komunikacije Sveca i slave jeste diskutabilna, no verujem da bi diskusija povredila i nečija „verska osećanja“, kako se to ovde kaže, što mi nije cilj. Ipak, ne mogu a da ne primetim da Udruženje Građana koje je vlasnik franšize na „ortodoksnu“ verziju superbrenda planete Zemlje (Isus) ima potrebu da pored lokacija za to namenjenih promoviše Sv. Savu i ovim putem. Ali, tema današnje brandophobie nije odnos Crkve i Društva, sekularna država ili pravoslavna džamahirija, obavezne markice za Hram i sve to – o tome drugom prilikom. Jedno je sigurno – vrednost papira i boje za štampu uložene u projekat osigurala bi barem večeru nekim gladnim ustima.

„Svetosavske“ bilborde, potpisuju, ovim redom: Maxi, Press, Politika, Swisslion Takovo, Politikin Zabavnik, DPC, Alma Quatro.

Šta mi saopštavate?

Ako uskliknem s ljubavlju, prilikom narednog punjenja „potrošačke korpe“, Kompanija će se, puna ljubavi, odreći marže na izabrane proizvode?

Ako budem dobar vernik – besplatna čitulja u „Najstarijem dnevnom listu na Balkanu“?

Ako uredno Slavim – besplatan primerak dnevne novine požutele od uriniranja po okolini ili će mi krišom šapnuti rešenje krštenice u listu „Za sve od 7 do 107“ čime ću dobiti 25 grama privatizovanog „Eurocrema“?

I koliko mi je prisustvo poslednja dva imena na listi jasno (jedni štampaju bilborde, drugi ih poseduju, podredili su svoje veštine Višem cilju), toliko ne razumem potrebu da se na bilbordu ispiše da si plemenit i da si nešto uradio (verovatno) besplatno.

Pokušavam da spoznam bilo šta hrišćansko u ovom činu, ali, žalim, ne ide mi.
Pokušavam na Mreži da pronađem bilo kakav trag ili objašnjenje ove akcije.
Ne postoji. Ili to pripada onom nizu pitanja na koje odgovor počinje sa „Podrazumeva se ... „

I još ovo: koliko znam, ikonopisci obično ne ostavljaju svoj potpis na ikone. Verujem da potpisivanje bilborda još nije rešeno kanonom, ako grešim u bilo čemu, ispravite me, praštajte, hrišćanski je.

VIP: Veoma iznenađujući promašaj

2008-02-06T20:53:00.002+01:00

(boja je važna, zar ne?)

Retko priznajem, ali zaista već mesecima iskreno podržavam način na koji se “treći mobilni operater” bori za svoje mesto u imenicima korisnika telefonije u Srbiji, “unoseći živinu u igru” (P.Ognjenović), osvajajući srca i um jednostavno izvedenim, savršeno doziranim porukama, sve pod zastavom “Tvoje reči vrede više”.

Od pojave oglasnih poruka VIP-a u medijima, igrali su gotovo bez greške – čak i kada su rušili “tabue” kreirajući sekvence u kojima se mladi ljudi zapravo pitaju – da li im je potrebno “vezivanje” (porodica), “kako pokloniti samom sebi” (superego) i dovodeći kompaniju u poziciju koja će “obradovati čak i Deda Mraza”, VIP je uneo mnoge inovacije, uvek u lako prepoznatljivom kolornom kodu – kombinaciji duotonske slike i iskričave, vesele grafike.

Osećate da je vreme za jedno “Ali”?

Jeste.

Način na koji se VIP pojavljuje kao sponzor vesti B92 (i, čini mi se, drugih delova programa iste TV stanice), tokom kojeg kompletna slika postaje takođe duotonska, da bi se istakao njihov crveno-narandžasto-žuto-crnu kolornu šemu me iskreno vređa. Niko, čak ni omiljeni mobilni operater nema pravo da vest učini “crno-belom”, istovremeno komunicirajući kako je “sponzor” bloka.

Koliko je, poređenja radi, Hypo Alpe Adria nespretno sročila tekst - “Gledanje serije omogućila Vam je Hypo Alpe Adria Banka” – što je Glupost Prvog Reda Zlatne Podvezice – jer gledanje mi omogućavaju oči a ne Banka, toliko je VIP prvi put nakon mnogo meseci promašio sa zicera, iznenađujuće – jer ako “moje reči vrede više”, zašto činite da “moje oči vrede manje”?

Prilike za popravni ima.
Zašto je popravni važan?
Jednostavno je - da li me želite kao klijenta ili ne?

2008-01-07T20:22:00.003+01:00

Beograd, Badnje veče.

Zgrada PC Ušće, poput svetionika svetli u noći punoj Radosti. Lakše će Ga namamiti "da se rodi", a zatim upucati, kad u skladu sa Novim Srpskim Običajima u ponoć počnu da gađaju vazduh, na Božić.

Srbija je Kosovo!

2007-12-06T21:05:00.001+01:00

Za 34 godine života u Srbiji uspeo sam da savladam mnoge mehanizme odbrane i/ili eskapizma, šta je već bilo potrebno da bi se preživelo. Ipak, jedna od moći kojima nisam ovladao jeste odbrana od kvintesencijalne gluposti, sročene tako precizno da je zapravo teško razlučiti da li je glupost slučajna ili je namerno podjebavanje zdravog razuma.

Građanima Srbije se, na razne načine, već nedeljama saopštava da je Kosovo deo Srbije.

Da li je tako agresivna komunikacija ove poruke rezultat interne nesigurnosti, odnosno osećaja da su građani Srbije zapravo već odustali od ove priče, da će prevaliti preko usta predaju već u trećoj rečenici nad flašom jeftinog vina u vreme slava koje dolaze? Da li je želja Vlade Srbije da prostom hipnotičkom repeticijom poruka učini da ona postane novo "Vjeruju", bez ulaska u tačnost tvrdnje? Ili nam šalju signal da je bdenje u toku i da zabrinute sede glave sede li sede li sede nad problemom, ne ustaju od stola, dok ne reše problem? Šta god da je razlog, besmislen je - ovakvim kampanjama se ne brani ništa izuzev ostataka savesti onih koji je sprovode.

Nikada u istoriji Srbije bilbord ili plakat nisu izazvali ustanak ili borbu, neće ni sada, ma koliko to bila "želja za laku noć" nekoliko moćnih ljudi Srbije.

Ipak, za ovu temu važniji je način na koji nam se saopštava poruka.

U prvom talasu imali smo nekoliko nacionalno i više mesno-zajedničkih prepoznatljivih lica, smrtno ozbiljnih, koji "ne pristaju ne nepravdu" i pozivaju da se "pokaže solidarnost". Ne znam šta bi bilo veće pokazivanje solidarnost - umesto da su novci potrošeni na snimanje i štampu te kampanje poslate ljudima koji na Kosovu žive.

Bilbordi, osim što ne izazivaju Ustanak (zapravo, izazivaju reakciju jedino u slučaju da je na njima nešto sa čime se agresivni deo Srba mnoooogo ne slaže), ne mogu ni da se jedu ni da se obuku, niti služe za probijanje iz enklave do Matice.

Izbor aktera - kvintesencijalan, barem kada o oglasnim kampanjama govorimo: jedan je bio zaštitno lice leka za prostatu, na kraju spota grlio nepristojno mlađu devojku od sebe, kaže legenda lepe ga Kinezi na etikete piva. Drugi je oglašavao jogurt sa niskim procentom masnoće. Trećeg se sećam iz reklama za pivo, četvrti je pratio ženu ne znajući da igra Bingo. Peti je takođe oglašavao pivo, to kume!

Ali, to i nije krucijalno - verujem da su akteri pristali čistih ruku i puna srca, veruju ljudi u "Ideju". Način na koji nam saopštavaju, tako namračeni pod belim reflektorom trebalo bi da inicira - šta? Svaka poruka bi trebalo da izazove akciju. Šta je željena akcija? Da pobijemo govna i gotova stvar? Ako to želiš da mi kažeš: say it loud, od mog poreza šenlučiš po bilbordu!

Nastavak komunikacije "na lokalu" predat je plakatima postavljenim u autobusima - "tiče se svih nas". Nespretno kreiran "krug" ruku koja se međusobno drže/pomažu/miluju/čine lanac/šta god/ zaokružio južnu srpsku pokrajinu, preko koje, kao i na svakoj mapi piše kome pripada - ali, ovde, umesto "Srbija" piše - "SRBI". Ne deluje kao da "nije stalo na format". Ne deluje ni kao "greška". Pre će biti iskrivljeno ogledalo, da građani ostatka Srbije poveruju kako tamo samo Srbi žive, a ne i cca. 2 miliona ljudi koji ni pravo glasa nisu dobili, kada se odlučivalo u "preambuli Ustava".

Konačno (nesreća nikada ne dolazi sama) sa bilborda nam se "obraćaju", redom: De Gol, Vašington, Vili Brant, Čerčil, Kenedi. Predstavnici "sila", pozivaju na "patriotizam", "ponos", "nepristajanje". Način na koji je rešeno - pomalo blesav: poruka se ne čita bez teškog usporenja saobraćaja a kladim se u ime domena ovog bloga da 50% prolaznika ne prepoznaje aktere. (Nisu još spoznali da je Kraljević Marko, nacionalni junak, poginuo boreći se rame uz rame sa Turcima, a protiv vlaškog vojvode Mirčeta, koji se borio za - SLOBODU.)

Odjednom, u napadu kosmopolitizma, prizivamo duge senke tuđih predaka da nam saopšte da je Kosovo Srbija? Ali, "kosmopolitizam kasno na Kosovo stiže" - samo Mrtve Duše, jer nam one ne mogu reći "Ne" - možemo na bilborde da stavimo. To je nama podrška iz Sveta, "prepoznavanje prava Srbije". Prosto mi čudno, nijedan Mrtvi Rus na bilbordu, čisto da osetimo podršku i čujemo poučak Majke što je ne tako davno pobila preko 20 miliona svog naroda, sa manje grča na licu nego kad votku ispijaju.

Da se ovakav bilbord pojavio na ulicama kojim hodaju potomci navedenih veličina, barem bih znao kome tako nemušto pokušavamo nešto da saopštimo. Bilo bi smešno, tragikomičnije od čuvenog serijala "Srbija na CNN-u", ali bih barem, kao i tada, mogao da prepoznam nemušti govor i nekakvo htenje.

Ovako, prepoznajem da neko troši novce poreskih obveznika da nam saopšti nešto u šta više ni sam nije siguran šta znači, te samim tim ne zna ni koje reči da iskoristi a kamoli zbog čega je počeo rečenicu.

Kako bih voleo, barem na jedan dan, da se osetim ponovo ponosnim na domovinu.

P.S. Autorima svih navedenih kampanja: toliko ste se potrudili da "raširite istinu po svetu" da je gotovo nemoguće pronaći nijedan od materijala koje ste "kreirali", izuzev na sajtovima koji su puni kritike ili koji su, uh, problema - na "zlim stranim jezicima".